"НИСАМ ИМАО НАМЕРУ ДА..." Дечак-убица из Рибникара открио мотиве злочина и како је добио идеју: Ова изјава је заледила Србију

Суђење родитељима дечака убице, као и инструктору из стрељане Немањи Маринковићу, почело је данас у 10 часова у Специјалном суду у Београду. Сви с нестрпљењем очекују да сазнају да ли ће малолетни убица сведочити о масакру у ОШ "Владислав Рибникар" и како ће одговарати на питања.

Раније изјаве које су медији преносили, а које се приписују дечаку, изазивају страх и шок међу јавношћу.

У једној изјава наводно је рекао:

"Ја сам леворук, пуцам левом руком. Једном руком сам држао пиштољ. Нисам имао намеру да убијем све ученике који су тога јутра били на часу историје, али јесам планирао да започнем у разреду у који идем. Циљ су ми били ученици седмог разреда генерално. Понео сам 92 метка, имао сам жељу да искористим сву муницију. Планирао сам све две или три недеље, али сам коначну одлуку донео тог јутра. Желео сам да то да урадим, да пуцам на ученике", наводно је изјавио он и додао да га је отац водио у стрељану и да је био поносан на њега како пуца и колико је прецизан.

Навео је да је идеју да почини масакр добио док је гледао на Јутјубу документарац на ту тему:

"У 8.02 сам фотографисао оружје у дневној соби, узео сам ранац, убацио оружје у њега и кренуо у школу. Планирао сам да закасним тај дан на први час да би деца била у учионици. Нисам баш зацртао, али сам планирао да дођем баш пред крај. Списак сам направио јер сам се осећао одбачено и нецењено. Одлучио да за ту прву учионицу у коју бих ушао, да евентуално напишем имена, на пример деце за коју би ми било, тачније ученика, за које би ми било да кажем океј да их погодим, али тај списак се продужио на можда 22 или 23 имена, тако да сам тај списак одбацио и нисам желео да се водим по списку, односно да имам неке индивидуалце. Не знам тачно о чему сам размишљао тада, али волео сам да избегнем да пуцам у нека лица са којима сам у добрим односима", изјавио је.

Такође је навео да се успаничио пре него што је почео да пуца:

"Није ми било битно да ли је у питању девојчица или дечак тај у кога пуцам, прво сам пуцао у чувара Драгана Влаовића. Пре него што сам почео оклевао сам, имао сам жељу да се ипак обратим мајци, да се вратим кући, али у том тренутку ми прилази чувар и пита ме хоћу ли ући у учионицу, било је два минута до звона. Ја сам рекао да ћу сачекали, а онда сам већ био под стресом, успаничио сам се и видео сам га као неку претњу. Можда у смислу да би могао да ме спречи да се вратим кући - рекао је он наводно и наставио:

"Не знам зашто сам пуцао у ту децу, нисам их познавао. Пуцао сам насумично, нисам се обазирао на кога пуцам. Сећам се да сам испалио метак у правцу девојчице која је само стајала, а коју не познајем. Када сам ушао у учионицу, нисам никога препознавао. Знам да је професорка била унутра, речено ми је да је рањена. Имао сам још метака, не знам зашто сам престао да пуцам. Искочио сам кроз прозор и позвао полицију. Мислио сам да је то исправно, да се предам. Плашио сам се и да неко може да ме повреди или убије".