"Нисам желео да ме полиција убије" Обелодањени детаљи суђења дечаку-убици: Пуној судници неутешних родитеља ХЛАДНОКРВНО ПОРУЧИО ОВО

Дечак убица (14) који је 3. маја прошле године у Основној школи "Владислав Рибникар" убио деветоро вршњака и чувара школе, јуче је скоро четири сата сведочио о злочину.

Дечак убица је окривио мајку и оца за своје поступке.

Он је ноншалантно ушетао у судницу где су били његови родитељи, али и родитељи деце коју је убио. Свима је поручио: - Видимо се за десет дана! -

- Након пуцњаве извадио сам оквир пиштоља и бацио га даље од себе. Нисам желео да ме полиција убије, рекао је током сведочења, најмлађи серијски убица на свету. А затим је за све окривио мајку и оца.

Уредница хронике у "Блицу", објаснила је како је изгледала атмосфера у судници приликом јучерашњег суђења.

Како је изгледало суђење дечаку убици?

- Према мојим сазнањима, било је јако тешко, драматично, посебно због тога што су сви они могли да виде једни друге. Дечак убица био је у средини, у централном делу суднице. Испред њега су седели судија, односно судско веће.

 Лево од њега је седео главни јавни тужилац и други поступајући тужиоци у том предмету, којих је двоје. Такође, на тој страни су седели и адвокати оштећених, док је преко пута њих седео бранилац Миљане и Владимира Кецмановића. 

Иза дечака убице седели су његови родитељи одвојени стаклом, непробојним стаклом, и то је оптуженичка клупа. Док су у трећем делу суднице седели родитељи оштећених, односно породице убијених у Рибникару - објашњава Бојана.

Дечак убица био је окренут леђима својим родитељима и породицама убијене деце.

- Судница је дугачка, његови родитељи су њега могли да виде са стране и поједине породице убијених. Такође, породице убијених су могле да га виде и путем телевизора, који се налази у том делу суднице, који има фронталну камеру, па су имали прилику да виде његове изразе лица. Родитељи убијене деце нису могли да га виде осим мајке Андрије Чекића, која је ушла у судницу и била је за говорницом, буквално поред њега. 

Своје родитеље је могао да види приликом уласка у судницу, према сазнањима које сам добила из суднице, јер то стакло непробојно није сакривено ни до пола. Он се апсолутно ни у једном тренутку није окренуо ка њима, нити погледао ни лево ни десно, гледао је право, евентуално у људе који му се обраћају - навела је она.

Дечак је на суђење дошао у пратњи радника који је одговоран за њега у центру у коме се налази од убиства које је починио.

"Нико није могао прићи дечаку"

- То је суђење које је затворено за јавност. Они детаљи до којих смо ми дошли јесте да је радник центра, односно његов старатељ у овом тренутку, био у близини њега, као и лекари. 

Стражари морају стајати иза њега, његов отац се у овом тренутку налази у притвору, што значи да су стражари морали да седе и поред њега, чак двојица, и поред мајке дечака убице и морали су да буду између њих како родитељи дечака убице не би ушли ни у какву комуникацију током суђења. 

То је највећа судница у специјалном суду, на фотографији то визуелно изгледа знатно мање, али та судница је поприлично велика и није сад да су они збијени једни уз друге, и те како има простора, дечак убица се налазио на том централном делу, тако да није могуће направити два, три корака да се дође поред њега него више - објаснила је новинарка.

Специјални суд у којем се суди дечаку убици има највећи ниво безбедности, у истом том суду суди се и најозлоглашенијим криминалним клановима, убицама. У том суду у једном тренутку, а то имамо у случају суђења Веље Невоље, седи 15-оро окривљених за најтеже могуће злочине.

- Није могуће ни на који начин прићи дечаку убици, осим када се уђе у судницу и ту се постављају питања. Њему ту могу евентуално да приђу на пар метара адвокати, тужилац, али и они када постављају питања седе на својим местима. Осим ако се деси нека непредвиђена ситуација, али стражари су унутра - казала је.

Дечак убица индиректно је окривио мајку за масакр, рекао је да је увек тражила од њега да буде најбољи. 

Психолошкиња Нађа Тулић објашњава да неће свако дете од кога родитељи траже да буде најбољи, постати масовни убица.

- Мислим да је сулудо банализовати, посебно речи које долазе од дечака који је починио овај монструозни злочин. Дефинитивно не можемо рећи да ће свако од кога родитељи траже да буде најбољи, да буде одликаш, постати масовни убица. И оно на шта треба да ставимо фокус уопште нису те баналне ствари да ли ми од деце очекујемо да буду 5.0 или да буду најбољи у свему, треба да ставимо фокус на однос са дететом.

 Да дете створи безбедну базу са родитељем, да ту постоји једна врста отворености у разговору, приступ детету као свесно родитељство. Родитељ који је емоционално писмен, који зна да идентификује, дакле, да препозна и своје, а и емоције свог детета. И оно што је најважније када их идентификује да зна шта да уради са тим. Наравно, не може сваки родитељ да зна у сваком тренутку шта треба да уради. 

Али за то постоје надлежне институције као и стручна лица којима увек треба да се родитељи обрате уколико примете или се суоче са ситуацијом која је једноставно изван њихове моћи. Дакле, ако се тражи од детета да буде најбоље, битан је начин, битан је однос и како ће то дете да прими - рекла је психолошкиња Тулић.

"Родитељи нису једини одговорни"

Ни родитељи дечака убице нису показали претеране знакове узнемирености током суђења, на цело његово сведочење.

- Није за очекивати да они буду нешто другачији од њега у овим ситуацијама. Што се њега тиче, врло је очекивано и све оно што смо негде и могли да претпоставимо, да су ово дисфункционални односи, породица којој није био у фокусу однос, већ су можда неке друге ствари били приоритети, а заправо је однос и конекција са људима оно што је најважније за све нас. Он негде демонстрира ту деструкцију, а с друге стране не жели ни да преузме одговорност.

Не можемо рећи, колико год да сматрам да су одговорни родитељи, као и цео породични систем, не можемо рећи да су они криви за све што се догодило, да он није ништа крив, нити одговоран. Он само демонстрира једну тешку патологију, па чак ћу рећи психопатологију и психопатију пре свега. Опет, неки одређени временски период је прошао, посебно у тим годинама о којима је он, промене су драстичне и брзе. Значи да су и други фактори који раније нису имали и којима није био изложен, утицали на формирање њега онаквим какав је данас и онаквим какав је био јуче када се појавио тој судници - навела је Нађа Тулић.

У возилу хитне помоћи са њим је била само једна особа и то је у питању његов, у овом тренутку, законски старатељ, радник центра за социјални рад.

- С обзиром на то да се он лечи у клиници за психичке болести, он је дошао у возилу хитне помоћи у пратњи полиције. Значи, била су два возила полиције која су пратила ту хитну помоћ. Оно што сам ја добила од својих извора информацију јесте да је управо његов тај законски старатељ лекарима тражио да му се измери притисак и да је навео да дечак убица има проблем када осети емотивни набој и да се то често одражава и на његово физичко стање да постаје блед у лицу, да осети малаксалост - објашњава новинарка.

Да ли је дечак убица могао све ово да инсценира?

- Што се тиче развијања емпатије, нисам баш сигурна, али што се тиче оног трачка, зрна људскости, које ја дубоко верујем, али заиста дубоко верујем, да сваки човек на овом свету има, може бити. Могао је да инсценира, али ми то нећемо сазнати. 

Претпостављам да свакако и у њему, као и у сваком човеку, постоји и оно зрно људскости. Врло интересантно сад из угла форензичке психологије, кад узмемо да анализирамо цео злочин, да сад не знамо ко је починио злочин, и када бисмо правили профил извршиоца, доста ствари се некако не уклапа, понајвише његове године у целу ову причу - истиче Тулић.

Новинарка је објаснила да се родитељима убице не суди за масовни злочин, већ да су као родитељи омогућили дечаку да дође до оружја и тиме изврши најмасовније убиство.

- Његово сведочење је јако важно у целом овом поступку, јер ће то сведочење открити суду позадину целог тог злочина, односно односе целе породице, на који начин су родитељи утицали на њега, каква је њихова улога била у васпитавању и заправо на који начин је дечак убица дошао до оружја и кога је обучавао да пуца.

Тужилаштво је прикупило поприличан број доказа који указује директно на одговорност његових родитеља, али то сведочење ће можда само разјаснити поједине ствари које су остале недоумице. Родитељима се не суди за масакр у школи, њима се суди за то да су они обучавали дете да пуца, односно отац, да је мајка све то знала и није реаговала, није се супротставила томе. Њима се суди за то што нису држали оружје обезбеђеним и да је дечак убица лако могао да дође до тог оружја - објашњава она.

Шта очекује родитеље дечака убице?

Казне за кривично дело, за које се терете родитељи дечака убице, нису нешто много велике, прети им до 12 година затвора, што је релативно мала казна.

- Због овог масакра и због масакра у селима код Младеновца, наш кривични закон ће добити и нова кривична дела, баш због тога да се не би, не дај Боже, поновило овако нешто и да се родитељи онда терете за тешко дело против безбедности, односно угрожавање сигурности, већ да постоји конкретно кривично дело за то што неко није чувао оружје, за које има дозволу под правим условима.

Србија Данас/Блиц