НОВИ АУДИО СНИМАК ВЕЉЕ НЕВОЉЕ! "Мене утакмице никад нису занимале, на југ сам дошао са 30 динара..."
Позиција кољача Веље Невоље и његове мафијашке групе највише је ојачала након преузимања јужне трибине Партизановог стадиона.
Тиме је, наиме, српски огранак "кавачког клана", на чијем су челу били Вељко Беливук и Марко Миљковић, добио велики број људи, навијача, које су могли да ангажују за своје криминалне послове. У почетку трговину дрогом, а потом отмице, разбојништва, зверска убиства...
"ОВАКО СМО НАПРАВИЛИ БУНКЕР НА СТАДИОНУ" Вођа кољачког клана о политичарима и навијачима: Ја то могу да платим
СЕВАЛЕ ПЕСНИЦЕ У НОВОМ САДУ: Више мушкараца насрнуло на једног - Четири патроле интервентне их раздвајало (ВИДЕО)
"ОД УДАРЦА ЈЕ ИМАО РЕЗ ОД ТРИ ЦЕНТИМЕТРА" Отац претученог дечака из Краљева очајан - син није хтео да му призна да су га пребили
- Мене утакмице никад нису интересовале у животу. Игром случаја ми је другар понудио и рекао, пошто смо радили обезбеђење по клубовима: "Хајде, један мој познаник има проблем, не може да изгура причу, има проблем са "Забрањенима", има проблем с тим, тим и тим... Ако хоћете да радимо за дневнице, да их чувамо, просто и једноставно, нема лажи, нема преваре. Нас је долазило 10-15, спремних ту, ако се ови појаве, да их ми одбранимо. У том тренутку ми се то учинило као одлична идеја јер је то био период кад сам добио дете, нисам имао динара. Кад нисам имао хлеб да купим, имао сам 30 динара у кући. Значи нисам могао цео хлеб да купим јер је био 33 динара, а пола нису хтели да ми продају.
Тада га, како тврди, фудбал и Партизан нису интересовали.
- Нема певања, нема скандирања, нема ношења гробарских ствари, ма не интересује ме ништа. Моје је било да ми сачувамо те момке ако се појави супротна екипа. Никад нисам био партизановац, ја било шта друго сад кад бих рекао, ја бих слагао. Мене сви овде на југу цене због тога, што сам ја рекао пред свима, имали смо састанак, целу Србију смо звали што се тиче гробара да дођу из сваког места по двојица, њих је било ту једно 300-400, ја сам пред свима њима рекао: "Ја овде нисам зато што ја волим Партизан и погинућу за њега. Ја сам овде из другарства према неким људима." Љубав према Партизану се полако некако сама створила, не у тој мери као Сикију, Чегију или тој некој старој екипи. Никад ја не могу да будем гробар као они, то немој да се лажемо, али временом се заволело то, верујте ми.
Уследила је прича о сукобу са групом "Вандали".
- Пошто смо сви ми мајмуни, само сте ви "Вандали" паметни, да вам кажем сад да ми се сви напушите ку*ца, сви у комплету, значи сви "Вандали" мени попушите ку*ац. Одакле вама идеја да се сами потписујете, значи сви иду као "Гробари - југ" само су "Вандали" паметни, само се они потписују. Нико не качи слику, само "Вандали" каче слику, зашто бисте приписали себи неке заслуге? Е, па пушите ку*ац, сад да вам кажем лепо, ко је сликао, ко је окачио, наје*ем му се свега живог и мртвог - испричао је Беливук и даље наставио о навијачима, мада се испоставило да он није био навијач, већ класичан мафијаш:
- Ми, да кажеш навијачи, представљени смо као најгори људи у земљи, све што лоше урадиш то ће бити провлачено месецима кроз новине. Ми, кад смо правили акцију за децу са Косова, нигде се није помињало, кад смо купили звоно за цркву коју су Албанци уништили на Косову, нигде се није писало. Ми то нисмо ни тражили јер ми то нисмо ни радили медијски него зато што осећамо. То нигде није писало, да смо лоши, то свугде пише. Нисмо ми сад невини, ја не могу да кажем, нисмо ми сад неки да кажеш, ето случајно су нас узели да нас провлаче кроз новине, али нисмо ми сад толико лоши. Што сви мисле да смо ми све наркомани, пробисвети, алкохоличари. Имам жену, двоје деце, радим нормално, иде ми стаж, плаћам порез држави и ми живимо нормално. Нас сви пљују како смо ми плаћеници, есенесовци, ботови, итд. То нема везе с мозгом, ко год нас је упознао.
На југу, прича Беливук, нема много људи.
- Можда 500, 1.000, 2.000 зависи, али свако од њих зна праву истину о нама. Ја никад нисам крио да сам ја овде прво дошао да радим обезбеђење тих људи, али временом, како се одмотавало клупко и како сам се спријатељио са одређеним људима, упознао Салета, е онда смо сели, видели да то што они раде уопште није исправно. Ми смо у отворен сукоб ушли са тим Вавићем, који је небитан дечко универзума, а њима је овде представљао страх и трепет. То су људи који су малтретирали људе по трибини, играче приватно, отимали им паре, итд. Ми то никада нисмо радили тако. И временом спонтано дође до тога да се цео југ окрене и нас прихвати као вођу. Сад да не буде ту као да ја нас представљам да смо ми неки робинхудовци који смо се појавили ту и као сад ми стајемо на ноге. Али генерално тако и јесте јер нама су дошли људи с југа и прихватили нас као вође. Нама су се они прикључили и тако је та прича настала несвесно, ми смо несвесно постали вође. Они су сви постојали вође тако што су долазили, ишли на туче, боли неку децу, скидали мајице, правили на силу ту причу.
