НОВИ СНИМАК ВОЂЕ КОЉАЧКОГ КЛАНА "Одлично је прошао - сломљена кост" Беливук о односу са управом Партизана
Сви живи мувају, значи на свим радним местима, на свим позицијама - и у политици, у полицији и на улици, сви.
База Вељка Беливука и његових мафијаша био је стадион у Хумској. Навијаче су користили као оруђе у својим рукама за разне прљаве послове, а односи са управом, како прича Веља Невоља на снимцима били су час овакви, час онакви...
ТОТАЛНИ ПРЕОКРЕТ У ЏОНИЋЕВОМ ИСКАЗУ! За једног од осумњичених за УБИСТВО Ђокића сада тврди потпуно другачију причу!
ЏОНИЋ БЛЕФИРА? Главноосумњичени за брутално убиство породице Ђокић НИЈЕ ПРЕПОЗНАО једног од браће Јојке
ОВО ЈЕ ЏОНИЋЕВ ПРОФИЛ - ПРИВЛАЧЕ ГА БОЛЕСНЕ СТВАРИ? "У питању је психопатска личност која нема емоције"
Беливук прво говори о некадашњем председнику ФК Партизан Драгану Ђурићу:
- Председник клуба је био Ђурић, који је, по мени, легенда жива. Ко год шта рекао за њега тај човек је знао да плива. Неко ко је био шанер, препродавац робе и таксиста да постане председник клуба, тај значи да има мозак, по мени је велика грешка што је такав човек отишао тако како је отишао. Да ли је он мувао или није мувао, ја у то не улазим, сви живи мувају, значи на свим радним местима, на свим позицијама и у политици, у полицији и на улици, сви, конобар. И конобар украде, а неће директор клуба, председник и неко, не кажем да јесте, али ако јесте, мени је небитно ако је он радио добро дотле. Ако је клуб добро функционисао, ако је играо Лигу шампиона, ако је било људи, организовани превози навијача, помагање у сваком могућем смислу, да ли преко карата, овог-оног... То је сасвим нормално. И за разлику, пошто комшијски клуб увек коментарише како њихови навијачи немају никад ништа са управом, они су цвећке белосветске, ми имамо и те како, позитивно, наравно.
ДОЂИ ОПЕТ У ТРИ
Уследила је, међутим, смена управе, па Беливук даље говори на следећи начин:
- Е, сад, шта је било, десила се смена, дошли су људи који су дошли. Милоша Вазуру приватно знам доста пре овога, сматрам лично за њега да је сасвим океј момак. У том тренутку политика клуба како је вођена нама се није свидело и шта ми се није свидело, шта је нас чачнуло, да неко овде доведе људе, да ја не могу да уђем у ову зграду, то не може да се деси. Знате како, ако ја сваки дан стојим тамо на том углу и ако ја, не могу да кажем гинем, то је ружна реч, то је сад театрално, то раде играчи, не може мени да дође неки балавандер за 30 евра и каже да ја не могу да уђем у исти тај клуб.
Није тајна уопште да ми свакодневно имамо разговоре са којекаквим људима из управе овде баш у управи, не тајне него дођемо:
- Добар дан, имате времена за нас?
- Имамо.
- Када?
- У три.
Вратим се у три и попричамо. Нас су убеђивали како ће прелазни рок да буде одличан, како ћемо да будемо први. Партизан губи, губи, губи, губи и онда шта се дешава, дешава се то да Партизан изгуби ону утакмицу у последњим минутима малтене и ми уђемо у ову овде просторију, овде смо били. Јер они су нама рекли овако:
- Ево, ми вам дајемо реч, ако не победимо вечерас, ако не прођемо у групну фазу, сви подносимо колективну оставку.
Ми овде улазимо, лепо седамо с њима, што није ништа чудно пошто је то писало негде - одакле навијачима право да уђу. А где ћу да уђем, да нећу да уђем у Скупштину можда, мада је некима одговарало кад се то радило, али нема везе. Ми смо овде дошли, а одједном неће нико да нас пусти. Како сад нећете, дали сте нам реч, значи смењујеш управу, а не знам ко то други треба да смени управу него навијачи, то је као кад власт у земљи смењује народ, па ко ће други да га смени, то није чудно кад народ смењује власт, али је чудно кад навијачи смењују управу, то је много чудно, а не знам због чега. И онда смо ми ту обавили с њима разговор. Зоран Поповић се пренемагао тамо, дошао је овде и рекао: "Потписаћу." Ми смо изашли, они су аутоматски добили ону ствар и кренули да се међусобно бодре: "Ма ко су они, нећемо ми да дамо оставку." Онда смо се вратили, сад док смо ми овде дајете. Елем, подносе они оставке, али ми смо несвесно у нечему, ми и не знамо како да користимо ово, а одређени људи су видели свој неки интерес и полако су ушли у клуб, поставили своје људе да буду овде обезбеђење, да дођу на неке радне функције и они ће полако да преузимају. Ми смо с тим људима лепо попричали, објаснили да нам се не мешају у кућу јер се ми њима не мешамо у њихове послове, шта они раде, ко су, шта су и онда у том тренутку Милошу напуне главу како ћемо ми њему да наудимо, како смо против њега и он прихвати обезбеђење од тог једног човека.
КРЕНУО КА БУТИКУ
И кренули смо ка нашем бутику на југу, много ми је лакше да прођем овуда поред севера, запада, где идем уз стадион, него да идем доле улицом пешке, где могу да налетим на 500 којекаквих да не кажем чега и да дође до неког сукоба јер је дан утакмице. Доле смо дошли, видели да је закључана капија код ових степеница доле и враћамо се и у том тренутку покојном Салету кажем:
- Види камере што су поставили нове, молим те.
И ту настаје она чувена слика која се качи сада свугде. Ту Сале показује средњи прст на камери, ми се смејемо и крећемо, ја код бутика и видим ауди А6 и ја рекох:
- Гледај сад кад је Вазура.
А ми се с њим нисмо видели неко време, значи пет-шест дана се нисмо видели, човек је буквално, није одбијао да се види са нама, али да ли је био уплашен, шта, стаје момак и излази са пруженом руком ка нама и Сале му каже, али то није никаква тајна, то смо давали исказ и суду:
- Шта ми пружаш руку, шта да причам са тобом, то што радите уопште није исправно.
Кад Вазура:
- Знам ја, али нисам ја крив.
- Океј, је л' сте гарантовали то, је л' сте рекли да ће да поднесу сви оставке, нису поднели.
У том моменту излази Божа, ја га видим, приђем му, загрлим га, пољубим га и на уво му кажем:
- Брате, немој да се мешаш у ово, рекао сам ти већ и он као: "Добро, добро" и он ту нешто креће, рекох: "Слушај, брате, ти си дошао код нас у кућу. Ја, кад сам био код тебе у клубу, ја сам се понашао нормално, ти си код мене у кући сад, пусти, ништа му неће бити, значи никаквог сукоба, пусти да причају нормално."
И он мени као: "Немој да прича тим тоном с њим."
Као он мени говори да ја кажем Салету покојном као да не прича тако са Вазуром пред њим, сад је он као нека морална величина. И сад има детаљ на снимку где ја покушавам руком онако лепо... То људи који нису из те сфере не знају, они који се баве спортом знају да прочитају тај говор тела.
НЕ МЕШАЈ СЕ!
Ја му кажем: "Добро је, брате" и он мени у том тренутку: "Ма немој, да узмем да вам је*ем матер" и како ми је споменуо мајку, истог тренутка, он каже ударио га на кварно, на кварно је кад приђете човеку с леђа и ударите га. Ја телеграм да шаљем боксеру који је боксовао за репрезентацију да ћу ја њега да ударим од тога нема ништа. Он је добро прошао ја да вам кажем искрено, он је одлично прошао, је л' има сломљену кост, он је донео повредне листе, лаке телесне повреде, то је до пре годину дана била прекршајна пријава, то је нека мушка ствар, ја кажем опет, пре 50 година то не би било ништа чудно. Пре 50 година су децу васпитавали у школи кад је безобразан према наставнику да га пребије штапом по дупету. Сад бих завршио у Хагу за тако нешто, тако и ово. Ја кажем само, не знам шта је чудно, да човек који је професионални боксер се сукоби са мном и да га ја добијем, не знам шта је ту толико чудно, ми смо мушкарци. Ја не знам што је то, сад ћу да кажем што се од неке туче прави баук. Мушкарцима је нормално да се потуку, то је сасвим нормално, у последње време је то постало ненормално.
Ухапсили ме само због медија
Беливук тврди да није био у бекству након туче испред стадиона:
- Трећи дан после тога, док смо ми били, како они кажу, у фамозном бекству, нисам био у бекству него је то толико провлачено по новинама да сам ја знао да ће да ме оставе у притвору само због медијске пажње и ништа више. Само због медијског притиска су морали да ме оставе у пртивору, ја нисам испуњавао ниједну ставку за притвор, ниједну. Имам адресу на којој сам пријављен, значи имам жену и двоје деце, имам радно место, немам никакав поступак у току, не прети ми казна већа од пет година, већ ми је пасош у полицији, значи не постоји разлог да ме задрже, осим медијског притиска. Меда добио казну затвора, ја сам добио казну кућног затвора.
Ја, да сам напао радницу бутика, ја бих сад рекао: "Људи, ја сам говно једно, ево избаците о мени да сам ја најгори човек на свету."
Он, да се није мешао, ја вам гарантујем, да ништа не би било, он да се није мешао, да је само радио свој посао и онда после гурају приче како је он запослен ту у Партизану. Обичан, бре, човек, ради обезбеђење по кафанама, по клубовима. Е онда истрчавају остали момци које делом и знамо, већини говорим: "Немој да се мешаш" и већина слуша то.
