"О БАВЉЕЊУ КРИМИНАЛОМ ГОВОРИЛИ СУ КАО О ЕСТРАДИ" До сада непознати детаљи о жестоким момцима деведесетих
Александар Кнежевић, коаутор филма "Видимо се у читуљи", открио је како је изгледало снимање средином деведесетих, али и ко је од људи из тадашњег подземља одбио да говори.
- Покушавали смо без успеха да дођемо до Јоце Амстердама, Космајца и многих других... Видели смо се неколико пута са Момиром Шошкићем, са браћом Шарановић, али њима није било до естраде. Тадија, највећи дилер оног времена, човек преко кога је кокаин постао у Београду најпопуларнији наркотик, поделио је с нама невероватне приче, али није хтео да стане пред камере. И поред тога, сваки пут одмах после нашег сусрета Тадија би био ухапшен. Нису пристали на разговор ни Ћента, ни Аркан... - навео је Кнежевић.
Како је рекао, "било би немогуће разговарати са њима да нисам претходно већ три и по године писао о тој теми и да их нисам добро упознао".
"КОД ЊЕГА ЈЕ БИО ДРУГ КОЈИ ЈЕ И ДОНЕО ПИШТОЉ" Језиви детаљи самоубиства код Бачке Паланке
НЕВИЂЕНЕ МЕРЕ ОБЕЗБЕЂЕЊА! "Види лутко, Мексико у Београду" - први пут Беливукова војска на истом месту
ПРИКРИВАЛИ ДОКАЗЕ ЗА БЕЛИВУКА? Ево шта се дешава са полицајцима који су помагали кољачком клану
- То је био предуслов да се о снимању уопште разговара. Поврх тога, то је време рата, санкција, незамисливе инфлације, бедних плата, време приватних банака које су опљачкале ионако осиромашени народ. Природно је да човек устане против таквог понижавајућег стања, само је питање који ће облик добити његова побуна. Они који без побуне прихватају да им се ускрати најосновније достојанство у речнику млађе генерације криминалаца означени су као "обични смртници". А шта је супротно "обичном смртнику"? Постати бесмртник. Статус бесмртника се најпре може освојити славом. И зато ови "бесмртници" често говоре о бављењу криминалом као о естради. Када бих неког од њих питао о извесном колеги који је успешан у свету криминала, али није експониран у медијима, рекли би ми да је он озбиљан играч, али да, нажалост, није на естради. С друге стране, било је и оних који су - попут Горана Вуковића - имали неке своје интересе да прихвате да говоре - испричао је Александар Кнежевић и додао:
- Локација снимања се договарала увек у последњем тренутку. Било је немогуће предвидети какве услове ћемо затећи на снимању, како ће наши саговорници реаговати на провокативнија питања, како ће се понашати када се први пут у животу нађу пред камерама. Испоставило се да су многи од њих умели да сакрију трему или су заиста били потпуно опуштени.
Кнежевић је навео да су сви учесници "Видимо се у читуљи" на свој начин били упечатљиви.
- Рецимо, Борис Петков је био јако духовит и интелигентан, велики циник, саркастично је посматрао ствари и деконструисао митове подземља. Кристијан Голубовић је вероватно могао да оствари запажену каријеру у Холивуду уз помоћ озбиљног менаџера. Бојан Петровић је шармирао својим оптимизмом и осмехом, који га нису напуштали ни у најтежим тренуцима живота. Михајло Дивац је зрачио невероватном енергијом и храброшћу... - навео је он.
Подсетимо, Кнежевић је деведесетих био новинар Политике, 1998. је постао искушеник у Студеници, а потом је 2004. замонашен у Хиландару на Светој Гори, где је добио монашко име Ромило. Ту је провео једанаест и по година, а у међувремену је и докторирао на Оксфорду.
У Београд се вратио 2019, а две године касније је ставио тачку на монашки живот.