Објављен цео исказ мајке Данке Илић! Ево шта се све десило кобног дана: "Видела сам паркиран бели аутомобил на ком је писало Водовод"

Оптужница за убиство Данке Илић још није потврђена, те је подложна променама, с обзиром на то да постоји шанса да је суд врати на допуну. Мајка девојчице испитана је у тужилаштву 17. априла и Телеграф њен исказ преноси у целости.

Мајка девојчице у тужилаштву је испричала да је кобног 26. марта планирала да оде до општине да заверши неки посао у вези са породиљским одсуством које је имала по рођењу првог детета. По њеном мишљењу то није бил одовољно и покушала је да поднесе захтев. У време када је била на породиљском имала је статус послодавца. Због тог одсуства је позвала свекра и свекрву да причувају њено двоје деце.

- Не могу да се сетим да ли сам их позвала тог јутра или дан пре. Мислим да сам их звала на телефон. Дошли су између 9.30 и 10 сати и чим су дошли ја сам се спремила и отишла у Општину Бор, одакле сам изашла око 10.45 сати. Звала сам супруга да му кажем шта је било и приватног гинеколога да закажем преглед, а након пет до 10 минута стигла сам кући, након чега су свекар и свекрва отишли, а ја сам остала са децом. Са сином, који је у фебруару напунио три године, сам сређивала стан, док се Данка све време играла. Кад сам завршила са сређивањем стана, села сам на под и играла се са децом. Не знам колико је та игра трајала, мом сину је било досадно, а када му је досадно жели да иде напоље - испричала је.

Због тога је, како је рекла, питала сина да ли жели да шутира лопту, на шта је он одговорио да жели. Данку није ништа питала, зато што она не прича, а иначе је, како је истакла, била добро и играла се.

- Одлучила сам да одемо у Бањско Поље, у домаћинство мог деде јер сам тамо живела као дете 2013. и 2014. године, док ми мајка није преминула. Цела моја породица је ту живела, мама, тата, брат и ја. Позвала сам свог оца и питала да ли је он у Бањи, на шта је одговорио да није, да треба да иде у другу смену, али да слободно са децом одем тамо јер је очишћено и посекао је грање и трње. Тада сам још била у стану и нисам средила себе и децу за одлазак у Бањско Поље. Деду нисам звала јер с њим не разговарам јер смо се посвађали након смрти моје мајке, али не сећам се око чега - додала је.

Она је рекла да мисли да је са децом кренула у Бањско Поље око 12.45 или 12.50 сати, да је сместила децу у свој "форд фокус", да је она возила и да је приликом изласка из Улице албанске споменице позвала супруга на телефон и да му је рекла да иде у Бању са децом, на шта јој је супруг одговорио: "Добро, само се јави када стигнете".

- Одвезла сам нас у Бањско Поље и када сам стигла у Улицу војводе Радомира Путника број 19, изашла сам из аутомобила, отворила капију, вратила се у аутомобил и одветла га са децом иза куће, где се налази ливадица. Све то је било око 13.06 или 13.07 сати. Мислила сам да деца ту могу да се играју и да други простор у оквиру дворишта није био за игру. Када сам паркирала аутомобил, тако што је задњи део возила био окренут према улици, изашла сам и извадила децу из кола, прво Данку, па сина. Из гепека сам извадила лопту за фудбал и дала је сину, и сликала сам децу, али је Данка већ кренула према стази која води ка земљаном брдашцету које се налази у дворишту, а које је било удаљено пет или шест метра у односу на сувозачка врата аутомобила - испричала је Данкина мајка у тужилаштву.

Рекла је да је видела Данку како се већ пење на то брдашце, које је по њеној процени високо око један и по до два метра, а дужине око четири метра. Описала је да је то природно брдашце и да за њега зна од кад зна са себе, као и да ту постоји стазица која води до куће, прецизније до десног бочног дела куће, гледано из дворишта према улици.

- Кад сам видела Данку на тој стази, била је удаљена метар од почетка брдашцета и на самој стази. Деца су одмах кренула ка њој. Данка хода тако што трчкара, није ходала споро, а није ни трчала брзо. Тог дана је имала пуна 22 мецеса. Са децом сам у том дворишту била још једном, али Данка тада није ходала. Данка је прешла узбрдицу брдашцета и скренула лево према грању које је било на гомили са леве стране стазице. Ја сам била око метар и по иза Данке. Када је стигла до гомиле грања била сам иза ње и Данка је направила круг око гомиле грања и потом отишла ка аутомобилу. Син је све време био са мном и држао је лопту - описала је.

Окренула се, а детета није било

Мајка је описала да се са децом играла са лоптом око пет минута, да је њен син шутирао лопту, док Данку то није интересовало и да је она узимала лопту и бацала је као и да се све то дешавало испред предњег дела аутомобила.

- Деца су све време била испред аута, трчали су. Направила сам још пет слика од којих је на две Данка била сама, две на којима је син био сам, све је трајало мање од 10 минута. Седела сам на циглама док сам их сликала, а онда сам ставила телефон у џеп и наставила да шутирам лопту са сином, док је Данка све време трчкарала, долазила до нас, узимала лопту, бацала је и смешила се. Највише што сам се удаљавала од њих било је три метра и то испред возила, где су се и они налазили. Играли смо се око 10 минута док син није тражио да пије воде. Видела сам да се Данка опет пење на брдашце и да је била на око пет метара од аута, односно била је на самом почетку стазе коју сам описала - рекла је.

Описала је да је син био поред ње када је кренула да узме воду из аутомобила и да је отишла до сувозачких врата јер се њен ранац налазио на сувозачком седишту. Дала је сину воду, он јој је вратио флашицу коју је вратила у ранац. Све је, како је рекла, трајало око два минута.

- Када сам подигла поглед ка брдашцету, видела сам да је нема. Почела сам да дозивам Данку, тражила сам погледом по ливади на којој су се играли, а када сам схватила да је нема, узела сам сина за руку и пошли смо да је тражимо стазицом на брдашцету. Пролазили смо кроз отворену капију, која је била на један или два метра од брдашцета. Капија је била од малог дворишта које смо користили за чување кокошака. Кроз то двориште смо прошли до следеће капије која је исто била отворена и онда је на око три метра од бочне стране куће. Са сином смо изашли на стазицу поред куће која води кроз цело двориште, ишли смо десно, направили цео круг који, по мојој процени, има око 100 метара, и опет смо дошли до задњег дела аута - додала је мајка Данке Илић.

Видела возило "Водовода"

Све време док се кретала стазом није видела Данку. Дете је нестало. Брат ју је такође дозивао. Када је поново дошла до аутомотила. у 13.42 сати, позвала је супруга и рекла да Данке нема, а он ју је питао како нема и рекао јој да позове полицију. Прекинула је позив са њим и одмах позвала полицију, након чега се поново кретала споменутом стазом, али из другог правца и дошла до скретања десно према главној капији.

- Пре скретања десно према главној капији постоји још једна капија испред, која је такође, као и главна капија, била отворена. Отприлике пар метара пре него што сам скренула десно на стазу која води према главној капији, видела сам паркиран бели аутомобил на ком је писало "Водовод". Знам да је у питању "фијат панда"и мислим да је то службени ауто. Био је окренут предњим делом ка раскрсници у Улици војводе Радомира Путника и око два метра наспрам отворене капије. Један човек, ког не могу да опишем, налазио се на месту возача, а други се налазио са леве стране капије. Ни њега не могу да опишем јер је био окренут леђима. Задржала сам се до два минута, а за то време се тај човек вратио до аутомобила и сео на место сувозача, а потом су отишли - испричала је Данкина мајка.

Одговарајући на питања тужиоца рекла је да је све видела са удаљености од пет до шест метара и да тада још није скренула на стазу која води ка главној капији, да Данку није дозивала када је видела двојицу мушкараца. Истакла је да не зна зашто их није питала да ли су видели Данку, да је мислила да је дете у близини и да ће да је нађе, да је била преплашена и да јој то "није пало на памет". Када се возило "Водовода" удаљило, кренула је ка главној капији и хтела је да види да Данка није упала у бару која се налазила у близини.

- Када сам видела да дете није у бари, са сином сам се вратила у двориште. У повратку сам видела комшиницу за коју претпостављам да је била са мужем у башти, то је кућа испод наше, а изнад наше куће код комшије сам чула галаму. Видела сам како мој супруг долази службеним аутомобилом, био је на месту сувозача, а његов колега је возио. После неколико минута дошла је и полицијска патрола и кренули смо да је тражимо. Разговарали су са мојим супругом, а онда је полиција тражила појачање. Почели су да се скупљају људи да траже Данку, дошли су моји свекар и свекрва и између 14 и 14.30 сати сам оставила сина са њима и наставила сам да тражим Данку по оближњим уливама и ливадама, након чега сам се вратила у двориште и тамо разговарала са инспекторима - додала је.

Она је потом описала како њена ћерка изгледа и шта је тог дана имала обучено. Како је рекла, "Данка је била посебна", није се одазивала када је неко позове именом, није извршавала наредбе, још није говорила, осим што би понекад рекла "мама", да је говорила "бебећим језиком" и да је реговала на песмице које јој је певала тако што је подизала руке и играла, да је рукама показивала рамена, главу и стопала.

- Имала је навику да се успава на поду са својим ћебенцетом и тог дана сам понела њено ћебенце у ранцу, али га нисам вадила. У мају 2023. године је Данка имала гнојну упалу левог увета због чега је пала у несвест и водили смо је лекару у Београд, где су установили дијагнозу фебрилно конвулзивни напад. Када се зацени од плача губила је свест, то се десило три пута - два пута одмаја до децембра 2023. године и једном после Нове године. Добили смо трерапију "дијазепам" у чепићу, али јој није користила јер се враћала у свесно стање пре него што јој дамо лек. Имала сам сумњу да Данка има неки облик аутизма, али лекари нису дали ту дијагнозу. То су само моје сумње зато што није говорила и зато што је гледала и окретала рукице и није се одазивала на своје име - испричала је мајка и истакла да јој је рођака која је психијатар рекла да сачекају до друге године, па да онда крену са испитивањима.

Мајка је напоменула да Данка није имала навику да оде од родитеља и да се не врати, да се обично удаљавала 10 метара, а онда би се окренула да види где су и вратила се. Рекла је да Данка није имала страх од непознатих људи, нити се од њих опирала, да се "можда само мало гуркала, али није вриштала, ни плакала", као и да је од непознатих узимала храну, плазму, смоки, чипс.

- Данку је осим мене чувао мој супруг, његови родитељи и мој отац, чувала ју је и моја снаја. Ми немамо непријатеље. Пре овога супруг је имао непријатност испред једне банке због паркинг места. Као у сваком браку, и у нашем поостоје свађе, али никада није било већих свађи. Са родбином смо у добрим односима, осим што не причам са дедом. Осумњичене не познајем и никада их нисам видела - закључила је.

Одговарајући на питања браниоца једног од осумњичених да ли је рекла полицији да је на аутомобилу који је видела у близини куће писало "Водовод", рекла је да није прво вече, али да је суртадан рекла прво својој тетки из Ниша и оцу, па је њен отац то пренео инспектору, а да је то касније и сама рекла у Полицијској управи у Бору.

Србија Данас/Телеграф