"ОД БАТИНА ИМ ЈЕ ТРУЛИЛО МЕСО" Исповест бившег робијаша - ово су правила у затвору
Бојан Терзић, некадашњи затвореник КП дома Сремска Митровица, испричао је чега се све нагледао током боравка у том затвору.
Бојан Терзић описао је у једном интервјуу како је изгледао његов боравак у КП дому Сремска Митровица - затвору за који каже да је био као логор.
ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ доносе револуцију - Не само у аутомобилској индустрији
СРПКИЊА СТРАДАЛА НА ПУТУ КУЋИ! Ево колико година робије прети спортисти за Тинину смрт
ФИЛМСКЕ ПЉАЧКЕ ЛОПОВА КОЈИ ЈЕ БЕОГРАД ПОДИГАО НА НОГЕ: Бројне звезде биле мета - ево шта је све покрао (ФОТО/ВИДЕО)
Пре тога он је боравио у затвору у Нишу а из тог периода се посебно сећа једне групне туче са Пазарцима 1999.
- То се десило за време бомбардовања. Пазарци су свашта правили. Знам да су поткупљивали наше полицајце па им је све било допуштено, па чак и да славе кад убију неког нашег војника на Косову. То се дешавало 1996/1997. А те 1999. су они нас напали у затвору. Био сам избоден у тој тучи. Било је доста поломљених руку, избодених... Али они су горе прошли. Ја сам лично двојицу послао на ВМА - испричао је Терзић.
После тога су га преместили у Сремску Митровицу где је управник био познати Тривун Ивковић.
- Ја сам у Нишу за те четири и по године колико сам био тамо у затвору чупо да Тривун у КП Сремска Митровица касапи људе. Митровица није била затвор него логор. Ја сам сведок тога. Мене су одмах ставили у самицу. Правила су следећа - у току дана не смете да лежите у кревету, када ујутру звони у 6 сати морате одмах да устанете и да наместите кревет. Када се врата ћелије отворе ви морате да будете окренути лицем према зиду са рукама на леђима. Тек кад вам командир дозволи ви можете да се окренете. И сваки пут морате да кажете име и презиме, матични број, због чега робијате и колико вам је остало још. Као песмицу. Сваки пут. Е мени је после месец дана то већ почело да иде на живце.
- Дај бре командире, знаш ко сам.
- Знам Терзићу, али правила су правила.
И на крају сам се изборио да ме више то не пита - испричао је Терзић.
Каже како је сваке ноћи и сваког дана слушао како неког бију.
- Видео сам да је Тривун Ивковић изјавио, на констатацију да се доста људи обесило у КП дому у Митровици док је он био управник, да су у то време владале велике врућине и да то не може свако да поднесе. Е, па није. Него када сам ја дигао побуну у КП дому у Митровици и када сам нашао документе надзорника, видео сам у њима како је на пример неки затвореник ударио шамар чувару јер му је овај рекао да је пи*ка. Тог затвореника су послали на месец дана у самицу. А онда сам у тим документима видео да пише - саветовати затвореника Петра Петровића у 9 часова, 15 часова, па надаље. Званично је то саветовање, а у стварности су значиле батине. И то минимум четири пута у току дана. И свако то батинање буде минимум 50 удараца палицом - рекао је он за Балкан инфо.
Каже како је било оних који су били лабилнији и онда дигну руку на себе.
- А, виђао сам ја људе који су преживели то батинање. Њима трули месо. Постали су богаљи, било физички било психички. Много људи је убио тај Тривун Ивковић, мислим не он лично. Али оно што је он радио и оно што су радили његови командири и надзорници допинело је томе да се људи обесе. А вероватно су неког и убили од батина. Гледао сам човека који да не би допао њима у руке, ломи стакло и парче стакла забија себи у срце. То је урадио јер је знао шта га чека - испричао је Терзић.
