Од крадљиваца аутомобила до убица и милионера! Успон браће Симовић у Земунском клану

За бројне злочине и учешће у атентату на премијера Зорана Ђинђића обојица су осуђени на максималних 40 година затвора које служе у пожаревачком затвору "Забела".

Александар је ухапшен 25. новембра 2006. у стану у Улици Милентија Поповића 35 на Новом Београду и први је одбегли "земунац" ког је српска полиција успела да лоцира и приведе. У том тренутку био је супругом Зораном.

Осуђен је на 35 година робије због девет убистава у име клана, покушаје убистава и три отмице, као и додатних 20 година због бруталне ликвидације сведока сарадника Зорана Вукојевића Вука, бившег полицајца, а касније Шиптаровог шефа обезбеђења у Шилеровој.

У "Забели" броји векне хлеба  

Казну служи у "Забели" где је последњих година, како се говоркало, постао најјачи ауторитет који је стекао снагом кроз јаке физичке тренинге. Наводно ужива у "посебним" привилегијама и слободно се шета по затворском кругу, пошто му је посао да пописује векне хлеба.

Вукојевић је, подсетимо, нестао у ноћи између 2. и 3. јуна 2006. Његово искасапљено и запаљено тело нађено је недалеко од Аеродрома Београд, поред ауто-пута. Патолози су изјавили да је тело било толико унакажено да то дуго нису видели.

Земунци су имали два разлога да дођу до Вукојевића, први разлог је била освета, а други то што је наводно део новца "земунског клана" остао код њега. Спекулисало се са цифром од четири и по милиона евра, које је негде закопао.

Млађи Симовић је у руке српске полиције упао 10. јуна 2010., после рањавања пајтоса Сретка Калинића у Загребу и илегалног преласка границе са Хрватском. Њих двојица су заједно побегли из земље после убиства премијера Ђинђића. Успешно су се крили више од седам година, уз помоћ јатака из региона, иако је за њима све време била на снази Интерполова потерница.

Ко зна колико би још били у бекству да у међувремену нису заратили. Умало кобни обрачун одиграо се на језеру Ракитје. Симовић је тада, док су роштиљали, пиштољем упуцао Калинића у груди након што је, наводно, сазнао да је овај имао аферу са његовом супругом!

Милош је важио за једног од најопаснијих чланова ганга Душана Спасојевића Шиптара. Његова улога је била да са још неколико сарадника прати жртве и о њиховом кретању обавештава Калинића, главног егзекутора клана.

Такође је био задужен за гробарске радове - копање рупа за лешеве!

Једном приликом, када се после копања вратио сав блатњав, остали су предложили да му се помогне пошто се његов посао шири. Тако су дали предлог да му се за рођендан купи мали ровокопач. Та шала им се толико допала да су је међу собом данима препричавали.

Спасио робије Луку Бојовића!

Гробар Симовић је у одсуству осуђен на максималних 40 година за атентат на премијера и злочине "земунског клана". Осим у ова два процеса, осуђен је на осмогодишњу казну због отмица Мирослава Мишковића и Драгослава Вуковића и на три и по због неких "ситнијих" дела...

По повратку у Србију, њему, Луки Бојовићу и Калинићу се судило због покушају убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока, када су настрадали њихови телохранитељи. За те злочине осуђени су само Симовић и Калинић на по 30 и 35 година, док је Бојовић ослобођен.

Калинић је у том поступку признао кривицу и описао ликвидације, као и Бојовићеву улогу у њима. Изнео је и детаље о свирепом убиству њиховог сарадника Милана Јуришића Јурета, кога су убили 2009. у Мадриду, у стану у којем су се скривали.

Испричао је да су Јуришићеве остатке самлели у машини за млевење меса, а делове костију бацили у реку Мензанарес. Спекулисало се да је од делова његовог тела направио гулаш и послужио га присутном друштву, али је то било немогуће потврдити!

За разлику од Калинића, Симовић је на суду бранио Бојовића, а његово сведочење судије су прихватиле у потпуности - иако је тужилаштво приложило доказе да је то говорио на "претећи наговор" Бојовића који је у том тренутку био у затвору у Шпанији.

Милош Симовић је на крају осуђен и на шест година затвора због рањавања Калинића.

Први милион од отмице Мишковића

Сведок сарадник Миладин Сувајџић, звани Ђура Мутави, испричао је својевремено да су се Милош и Александар највише овајдили од отмице Мирослава Мишковића током 2001. Откуп бизнисмена је износио седам милиона марака, а браћа су добила милион да сложно поделе.

- Половину укупног откупа узео је Милорад Улемек Легија. Ја сам добио килограм хероина на поклон због свог учешћа у праћењу - признао је Сувајџић.

Према тврдњама Калинића, изнетим у једној од своје три књиге које је објавио током боравка у затвору, браћа Симовић су почели криминалну каријеру као ситни лопови. Милоша у књизи све време назива Дерпе Главато, а Александра Дебил.

- Људи по Земун Пољу нису могли оставити лопату, грабуље, што год нађу све покраду, а кад кући донесу агрегат, онда их мајка части кохом. Имали су у штеку више лопата од Кинеза који праве ауто-путеве код нас. Били су пука сиротиња. Кад су упознали Спасојевића, научио их је да краду кола и довозе их њему, тад су почели да зарађују нешто - навео је Калинић.

Објаснио је и како је Милош стекао погрдни надимак Дерпе Главато:

- Дерпе Главато је засмејавао Спасојевића својим глупостима и он га је готивио због тога. А тај надимак је добио када га је затекла патрола полиције у колима са мушкарцем. Полицајац га је препознао и питао: 'Јеси ли ти то, Симо?' Симо и даље ћути и крије се иза леђа голе људине која му седи у крилу.

Прећено им због "случаја Ћурувија"!

Остаће упамћено да су Симовићи у јануару 2014. открили истражитељима да су, по налогу шефа Спасојевића и Легије, 2002. године требало да ликвидирају Ратка Ромића и Мирослава Курака, за које им је речено да су три године раније убили Славка Ћурувију и да су постали "незгодни сведоци".

На основу тих њихових исказа, као и сведочења Легије, подигнута је оптужница против четворице припадника ДБ-а, Радомира Марковића, Милана Радоњића, Курака и Ромића, којима се судило за убиство новинара.

Обојица Симовића су, међутим, заћутали о томе на почетку суђења пред Специјалним судом, као и Легија, из страха по безбедност својих породица. Бивши командант ЈСО је објаснио "да му прете већ годинама, али да је он то решио?!" Није открио ко му прети.

Легија је раније чак навео и да је Марковић најпре њему понудио злокобни задатак да ликвидира Ћурувију, али да је он то одбио, "јер је у том периоду са својом Јединицом био ангажован на Косову и Метохији". Ни о томе касније није желео да се изјашњава.

Епилог тог суђења је, услед недостатка доказа, ослобађајућа пресуда.

Открили ко је наручио убиство премијера?!

Нудећи се за статус сведока сарадника, Милош Симовић је специјалном тужиоцу Миљку Радисављевићу у септембру 2011. написао на цедуљици име човека, који је наводно од Легије наручио убиство премијера Зорана Ђинђића, као и неколико политичара који су знали да се атентат припрема!

Спекулисало се тада да је на тај начин покушао да заради статус сведока-сарадника, али не за себе већ за брата Александра. Истрага по том питању, међутим, никад није покренута из непознатих разлога.

Браћа су, како се писало, истом приликом открили истражитељима да су у шуми, поред Аеродрома "Никола Тесла", у врећама закопали 22 милиона евра које им је "на чување" дао Душан Спасојевић, као и више од 10 килограма златника. Колико је познато, локација на којој се наводно налази  мафијашко благо није откривена, иако је било покушаја. 

Србија Данас/Информер