ОД НАВИЈАЧА ДО КОЉАЧА! Рађање монструозног клана - успон и пад Вељка Беливука

Од како је, заједно са припадницима свог криминалног клана ухапшен 4. фебруара, из дана у дан откривани су нови детаљи из истраге злочина које је Беливук наређивао и извршавао, а јавност је могла да чита о изнудама, уценама, свирепим убиствима, мучењима и малтретирањима жртава чији је главни актер био управо Беливук.

Како је све почело и како се Беливук, корак по корак, успињао на хијерархијској лествици српског подземља?

Навијачки почеци и стицање утицаја

Своју навијачку каријеру Беливук је започео је у фудбалском клубу Рад, приступивши чувеној групи "Јунајтед Форс".

После извесног времена са још неколико сабораца одлучио да пређе у супарнички табор. Па тако Беливук из Црнотравске, своје кофере сели у Хумски број 1 и постаје део "Гробара".

До прекретнице у његовом животу долази након сусрета са Александром Станковићем, а који по сведочењима упућених, датира још од 2007. године.

Беливук је први пут доспео у жижу јавности, када је као шеф обезбеђења на сплаву "Блејвоч" испребијао двојицу малолетника. Тужилаштво га је тада теретило да је ударио пиштољем по глави једног а потом га тукао металном барском столицом, да би након тога запуцао на другог младића. То дело тужилаштво је третирало као убиство у покушају, али након што су малолетници променили исказе, а оптужба за поседовање оружја застарела, Беливук је осуђен првостепено тек 2015. године за наношење тешких телесних повреда и то на пет месеци и 15 дана затвора.

Посебан однос имао је са Александром Станковићем званим Сале Мутави коме је био веран и одан до коске, а у истој екипи је био и Властимир Милошевић за чије убиство на шинама је оптужен управо Беливук.

Оснивање "Јањичара" и преузимање јужне трибине

Прве озбиљне турбуленције на јужној трибини десиле су се у време када је убијен навијач француског Тулуза Брис Татон на Обилићевом венцу 2009. године, а које је разбило јужну трибину. Неколико битнијих вођа је похапшено а неколико је побегло из земље. Појединци су ту ситуацију видели као прилику да преузму југ и убрзо су на трибини почели немири и поделе више фракција.

Тада је настала група "Забрањени" који су протерани са југа и отуда и такво име.

Средином 2010. године "Забрањени“ и "Алкатраз“, којим је Ђорђе Прелић управљао након убиства Француза, отпочели су међусобни рат, који им је у наредним годинама запечатио судбину. А сам врхунац достигнут је након убиства Ивана Перовића (20) на Новом Београду.

То је била прилика коју је Станковић дуго чекао и коју је имао све шансе да напредује у подземљу управо захваљујући Беливуку ког је имао поред себе. Убрзо су заузели јужну трибину и основали нову навијачку подгрупу "Јањичари" која постаје најјача навијачка група Партизана. Рођење нове групе није пак значило и престанак немира на јужној трибини, па су тако припадници "Алкатраза" наставили да се обрачунавају, овај пут са "Јањичарима".

Управо је у њиховим обрачунима Беливук показао све своје "квалитете“, посебно као актер демолирања кафића "Холивуд“ на Карабурми у власништу вође "Алкатраза“, Александра Вавића, у децембру 2013. године.

Из четири возила изашло је око 15 мушкараца, међу којима су били Беливук, Савковић, Карапанџић, Александар Вучељић и Стеван Петровић. Већина их улази у кафић и уништава инвентар, док Срећковић остаје напољу. Према извештају полиције, пар минута по демолирању мушкарци излазе из кафића, седају у возила и удаљавају се.

Управо тада преко Станковића Беливук остварује контакт са бившом државном секретарком МУП Дијаном Хркаловић, која је, након што је откривено да је умешана у многобројне афере, означена као "богиња мафије".

Свој потпуни успон Беливук је доживео након смрти свог блиског пријатеља Александра Станковића - од тог момента он постаје страх и трепет на трибини али и у Београду.

Након низа сукоба на југу који су однели два млада живота у лето 2014. године дошло је до измирења између завађених страна.

До уједињења је дошло 24. августа 2014. године, када се око 3.000 навијача окупило испред Храма Светог Саве, а онда уз навијачке песме, сви заједно кренули ка стадиону ЈНА, где се играла утамица у првенству.

Међутим, иако се тада чинило да је дошло до уједињења на југу, једна група је, како ће се испоставити, почела да јача, а неколико догађаја који ће се у наредних неколико година догодити, обележиће судбину Александра Станковића и Вељка Беливука, групе "Принципи", али и комплетног југа.

Сукоби кланова и везе са "кавчанима"

Због нестанка 200 килограма кокаина у шпанском граду Валенсија, на улицама Београда, али и региона, 2014. године почео је крвави рат између шкаљарског и кавачког клана. Некада јединствени Которани раздвојили су се на две групе, а те "мање" групе почеле су да увлаче остале кланове у рат који је иза себе оставио бројне жртве.

Тако је и у српскох престоници дошло до криминалне поделе, па је део жестоких момака са врелог београдског асфалта пришао "шкаљарцима", криминалном клану Филипа Кораћа, док су се Беливук и Станковић удружили са "кавчанима". Упоредо са јачањем Станковића и његове групе "Јањичари" на политичку сцену ступила је и контроверзна Дијана Хркаловић. Након што је завршила психологију на Филозофском факултету у Београду, брзо је напредовала у каријери и врхунац достигла 2017. године када је озабрана за државну секретарку у МУП.

Занимљив је податак да су у моменту Дијанине "владавине" иза решетака завршавали само "шкаљарци" док су "кавчани" ретко завршавали иза браве.

Напад на Милоша Вазуру 

Крајем априла 2016. године догађа се инцидент на паркингу испред Партизановог стадиона, када Александра Станковић, заједно са Вељком Беливуком и Дарком Ристићем напада обезбеђење директора клуба Милоша Вазуру.

Због овог инцидента тужилаштво је против Станковића поднело пријаву, док је Беливук добио годину дана кућног затвора.

Убиство Салета Мутавог и објава рата мафији

Само неколико месеци од напада на Вазуру испред теретане у Бачванској улици изрешетан је Александар Станковић у свом аутомобилу марке "ауди" док је излазио из гараже теретане у којој је вежбао. 

Тада, на сцену ступа Беливук коме су се од смрти пријатеља практично отвориле све карте, а неко подобан је морао да преузме југ.

Три месеца након убиства Станковића у Београду се догодило ново убиство, познато као "убиство на шинама". Ликвидиран је Властимир Милошевић. А недељу дана касније, ухапшен је Беливук, који је тада је био осумњичен као директни извршилац, али је оптужница у међувремену промењена, па је оптужен за помагање. 

Сумња да је помогла у Беливуковом ослобођењу пала је на Дијану Хркаловић која је касније ухапшена због помагања у убиству тако што је уклањала доказе.

Убиство Киће Марковића

Један од вођа "Алкатраза" Љубомир Марковић звани "Кића" убијен је почетком новембра 2019. године у улици Грчића Миленка на Лекином Брду. Ликвидатор за ово убиство није ухапшен а како се раније говорило имао је веомо добру логистичку подршку.

Појавиле су се тада информације да је Марковић имао намеру да са Гораном Кљештаном, званим Боске, вођом навијачке групе "Шедоуз" формира нову навијачку групу на југу.

Иначе Кљештанин је преминуо три недеље пре Кићиног убиства у теретани од срчаног удара. Неколико дана од Марковићевог убиства спекулисало се да је он наводно био у сукобу са Беливуком, те да је незадовољан стањем на јужној трибини.

После Кићиног убиства, мања група коју је предводио његов пријатељ Владимир Маљковић, бивши истакнути члан "Алкатраза", напустила је једну утакмицу, заједно са Милошем Радисављевићем Кимијем. У децембру месецу 2019. они су развили транспарент на ком је писало "Овај стадион више није место за навијаче Партизана".

Почетком јануара 2020. године појавио се видео снимак на ком вођа "Партизановаца" Раде Петровић, који је био у јако добрим односима са убијеним Марковићем, изјављује да је заједно са Милошем Радисављевићем Кимијем издао Партизан. Потом се појавио још један снимак, на коме се види како говори Беливук, који поздравља Кимија и поручује му да је он "следећи" и како треба да се спреми за њихов долазак.

Отмице и брутална убиства противника

Обрачуни међу "навијачима" трајали су целе 2020. године али са пуно јачим интезитетом. Прво су 25. јануара непознати нападачи пуцали на Ненада Алајбеговића, званог Алајбег, бившег вођу навијачке групе "Забрањени". Иако тешко рањен успео је да преживи а до Ургентног центра превезао га је Александар Халабрин (26) који нестаје нестаје 20. марта 2020. године на Бањици, а чије ће тело бити пронађено 16. маја закопано код Сопота са прострелном раном на глави.

Трећег дана августа, у центру Београда нестаје Горан Величковић Гокси (33), један од вођа навијача Партизана.

Један од ретких који се није плашио Беливука а за кога је Марко Миљковић као директни егзекутор изјавио да се најбоље држао од свих жртава. Према расположивим информацијама из истраге, Гоксијево тело је раскомадано и самлевено у машини за млевење меса.

Такође, нестаје и Лазар Вукићевић, који је 2017. године ранио тада вођу "Алкатраза" Александра Вавића. Трагови крви Вукићевића, пронађени су у кући у Ритопеку, где су припадници криминалне групе Вељка Беливука, брутално мучили и убијали жртве.

Међу траговима крви који су пронађени на подовима, зидовима и намештају у кући, откривен је и траг овог навијача, који је наводно био близак и шкаљарском клану.

Почетком септембра на Инстаграм профилу "Дух.гробарства" појавио се текст са призвуком претњи Александру Шарцу, који ће бити убијен неколико недеља касније. Иза ове странице стоје припадници навијачке група "Јужна страна", која се доводила у везу са навијачима Беливука, "Принципи".

Кућа "страве" у Ритопеку

Двоспратна кућа у којој је, како се сумња, Беливук заједно са својим сарадницима мучио и убио Милана Љепоју, Горана Величковића Гоксија и Здравка Радојевића, налази се у забаченом делу Ритопека, у улици која броји тек неколико кућа, махом викендица.

Опасана је бетонском оградом висине од чак два метра, тако да сакрива приземље и предњи део дворишта, који је величине колико и трем.

У кући је био улаз који је водио у сакривену просторију коју су чланови Беливукове екипе називали "кланица".

Сведок-сарадник, који је, како је сам признао учествовао у неколико убистава која се овој групи стављају на терет, испричао је до детаља како су злочини извршавани, али и како су након тога тела склањана, а докази уништавани. Жртве које су у њој провеле своје последње сате живота, прво су намамљене преко "људи којима су веровали", да би потом биле мучене и на крају зверски убијене, чија су тела завршила у машини за млевење меса.

Како се раније причало, Беливук и "екипа", су се на тај начин одлучили јер су тако лакше могли да прикрију трагове. А њихове остатке, паковали у кесе и просипали у Дунав који се налази близу куће.

- После сваког убиства у кући у Ритопеку машина за млевење меса, као и просторија - бунер, детаљно су прани соном киселоном и варикином. Тела смо се решавали тако да прво одсечемо главу, а потом удове... Кости се ломе, и све се то ставља у корито, па у машину за млевење. Све самлевено иде у пластични, а потом платнени џак - описао је Хрватин језиве детаље.

Веља Невоља, како причају мештани, почео је у овај крај да долази у лето 2019. године, након што је Влада Драганић, који је ухапшен због сумње да је био члан Невољине групе, отишао из куће у којој је живео више од деценију.

У гаражи ТЦ "Ушће“ 13. октобра изрешетан је Александар Шарац, који је девет дана касније подлегао повредама. Неколико дана од атентата на Шарца, полиција је саопштила да је идентификовала пуцача Лазара И.

Милан Љепоја из Ниша познат као актер спектакуларне пљачке у Дубаију, а сваки траг му се изгубио почетком децембра 2020. године када је, како је рекао супрузи, кренуо да купи аутомобил.

Код куће је оставио мобилни телефон, позвао је такси и отишао у непознатом правцу. Кући се више није вратио. Његова породица убрзо је почела да сумња да је он убијен. Љепоја је намамљен и позван да из Ниша дође у Београд. На паркингу у близини "Ласте", на аутопуту ка Нишу, у колима "пасат" сачекао га је осумњичени Дејан Тешић и одвезао до куће у Ритопеку. 

Младић из околине Аранђеловца, Страхиња Белошевић (31) нестао је 12. јула 2020. године.

Он је кобног дана изашао из куће око седам сати ујутру, а својој девојци је рекао да има "нека посла"  и да "иде до града да их заврши".

Сумња се да је ликвидиран, а да је за то одговорна управо екипа Вељка Беливука.

Фитнес тренер из Београда, Јово Кецман који је нестао још 24. септембра 2020. године. Изашао је из куће говорећи породици да иде да се нађе са другом у Малом Мокром Лугу.

Испрва је још његовом оцу, али и девојци било чудно то што није понео мобилни телефон са собом, али су мислили да је можда пожелео да "се одмори од свега". Међутим већ неколико дана након његовог нестанка они су посумњали да више није међу живима.

Неколико недеља пре нестанка говорио је како има проблем који мора да реши, али није испољавао никакве друге знаке који би указивали на то да се њему дешава нешто лоше у животу.

У новембру страда и Ведран Репчић, који је имао богат досије, убиство, разбојништва и изнуде, а који је рањен и 2015. године. Неколико дана касније убијен је и Бојан Мирковић, у гаражи у насељу Белвил, а његове убице убзо су ухапшене.

Он се доводио у везу са Шарцем, али и Лазаром Вукићевићем, био је шеф обезбеђења на једном сплаву и члан шкаљарског клана. Крајем новембра, ухапшен је убица, саизвршиоци и помагачи у ликвидацији Бојана Мирковића, а мало пре тога и нападачи на Алајбега.

Уз несталог навијача Звезде Здравка Радојевића, Милана Лепоје и Горана Величковића Гоксија, сумња се да је екипа Беливука одговорна за још 10 несталих мушкараца, на том списку су: Страхиња Марковић (22), Јово Кецман (51), Лазар Вукићевић, (31), Вукашин Кошовић (21), Филип Марјановић (23), Лазар Илић (25), Љубомир Лаиновић (25), Дарио Ђорђевић (23) и Алекандар Григоријевић (42) и Горан МИхајловић (23). Сумња се да нико од поменутих 10 мушкараца није жив, мада засад нема доказа о томе.

4. фебруара ове године одјекнула вест да су Вељко Беливук и Марко Миљковић ухапшени по налогу Тужилаштва и да се терете за извршење најтежих кривичних дела.  Тиме је држава стала на пут овој монструозној банди, а колико ће година остати иза решетака а можда и доживотно остаје да се сазна у наредним месецима.

Оптужница 

Виши суд је у Београду је, на седници већа одржаној 27. септембра 2021. године, донео решење о потврђивању оптужнице Тужилаштва за организовани криминал, која је подигнута против Вељка Беливука и других који су са њиме сарађивали. Оптужница је потврђена за укупно 30 особа за разна кривична дела, међу којима су злочиначко удруживање, убиства, силовање, отмице, трговина наркотицима и друга дела.

Очекује се да ће Беливук и његови пајтоси бити осуђени на максималне казне затвора - 40 година.