ОДГОВОР НА ПОРУКУ НИКАД НИЈЕ СТИГАО! Девојка убијеног Николе из Уба открила: Нисам ни слутила да сам га видела последњи пут
На Велики петак, прво смо били на служби у убској цркви, запалили свеће за здравље, па отишли код Николе, да попијемо кафу са његовим родитељима.
- Потом, у кафићу "Лондон" у центру, нашли смо се са другарима. Договарали се како да дочекамо Ускрс. Нисам ни слутила да ћу те вечери Николу последњи пут видети живог...
Ово, јецајући, грчевито стежући његову фотографију, говори Ана Цонић, девојка Николе Лукића (26), са Уба, који је преминуо када га је, како се сумња, стакленим дозером за шећер у главу ударио Лазар М. (46), којем је одлуком Вишег суда у Ваљеву одређен притвор. Осумњичени је у кафић, како се сазнаје, дошао пијан, почео да провоцира госте за столом за којим је био и Никола, па се посвађао и са власником локала.
ПРЕСУДА ЗА ЧЕТВОРОСТРУКО УБИСТВО У ЈАБУКОВЦУ ИЗАЗВАЛА ХАОС! Огласио се Тома Фила: Ово је пресудно
ПИЈАНИ И ДРОГИРАНИ ДИВЉАЛИ ЗА ВОЛАНОМ: Полиција у Лесковцу и Власотинцу задржала девет возача
ЖИВИ У ОСАМ КВАДРАТА, НЕ МРДА НИГДЕ! Овако Игор Србин проводи време иза решетака, али - чувари затвора због њега У СТРАХУ
- Забављали смо се четири године - прича Ана.
- У јуну треба да дипломирам и планирали смо после тога да отпочнемо заједнички живот. Сви наши планови одједном су се распршили. Његова последња СМС порука била је да му је опет лоше, да је кренуо у болницу у Ваљево. Замолила сам га да се обавезно јави после прегледа. Одговор никад није стигао.
Ана каже да је Никола све време покушавао да смири ситуацију и развади Лазара М. и газду "Лондона". У једном тренутку, осумњичени је газду почео да удара песницама, те узео дозер за шећер са стола и њиме покушавао да разбије стакло на улазним вратима кафића. Вратио се до стола, наставио свађу са газдом и дозером ударио младића.
СПОРТИСТА
Никога никада није попреко погледао, нити некога увредио, упутио ружну реч - кажу његови другови.
- Био је момак на свом месту, спортиста, бавио се рукометом. Студирао је економију, бавио се спортским риболовом, био је експерт за лов на шарана. Омиљен је био међу свима који су га познавали. Радовали смо се предстојећем Ускрсу, да ће се наше друштво окупити, да прославимо празник. Међутим, десила се ова страшна трагедија. Не можемо да прихватимо да Николе нема.
- Никола је дошао кући, у једном тренутку му је позлило, па смо га тата и ја одвезли у Хитну службу Дома здравља на Убу - каже његова сестра Невена.
- Дежурна лекарка обавила је све прегледе, урадили су брзе неуролошке тестове на које је реаговао сасвим у реду. Имао је малу посекотину на глави, па су му ставили фластер. Било му је добро и вратили смо се кући. Непун сат касније му је опет позлило.
Одмах су се упутили у УЦ Опште болнице Ваљево, али је Николи било све лошије.
- Умро је на очевим рукама - говори Николин ујак Дејан Мијушковић.
- Ту сцену памтићу целога живота. Екипа у санитету убског Дома здравља све је учинила да га спасу, али нажалост помоћи није било. Кад смо у суботу око пет ујутру стигли у болницу, његов отац и ја смо Николу изнели из санитета, јер никог од особља УЦ није било. После неког времена, појавио се један лекар, поспан, Николи који је беживотно лежао на колицима није ни прилазио, из даљине га је само погледао, питао нас чиме је и где задат ударац. Нико није ни покушао да, евентуално, уради реанимацију. Дошло је њих троје у белим мантилима, а возач санитета убског Дома здравља викао је на њих зашто нико није чекао, кад је јавио да довози хитан случај. Николу су прекрили белим чаршавом и отишли...
Последњи испраћај на Васкрс
Никола је сахрањен на Ускрс, цео Уб је туговао због његове смрти - кажу Николини другови.
- На сахрани је било више од 1.500 људи. Плакало је и старо и младо. Свештеник је једва успео да одржи опело, јер је и сам плакао. Никола је имао много планова, волео је живот. Обожавао је да путује с девојком. Сви смо се радовали предстојећем Ускрсу, надали смо се да ће се наше друштво окупити и да ћемо се лепо дружити.
