ОКО ЗА ОКО, БРАТ ЗА БРАТА! Најкрвавији породични рат вођен на Балкану - зашто се тресе српско подземље?
Информације о повратку Луке Бојовића који је у Шпанији осуђен на вишегодишњу робију због организованог криминала, увелико су подигле прашину у јавности и подземљу, посебно имајући у виду број непријатеља са којима је Бојовић успео да се сукоби. Један такав сукоб попримио је димензије породичног рата, који је Бојовић водио са Шарановићима, браћом Слободаном и Браниславом, некрунисаним краљевима коцке који су за информацију о непријатељима били спремни да издвоје милионе.
Шарановићи су почетком осамдесетих словили за људе који су били у рангу Жељка Ражнатовића Аркана, Љубе Земунца и осталих жестоких момака, али се за разлику од њих нису медијски експонирали. Они су већ тада ушли у посао са казинима. Живели су у Диселдорфу, али су врло често долазили у Београд. Браћа Шарановић руководили су генерално бизнисом који се вртео око кеша, па су тако у свом власништву имали и велики број кладионица. Још једна од легенди којом се често глорификује ова породица односи се и на податак да се никада нису бавили дрогом.
Мистериозни улазак у аутомобил
Сукоб између најмоћнијих имена подземља почиње 2000их година, нестанком Слободана Радоњића (30), кума Шарановића, за кога се верује да је убијен.
Тог јула 2009. године Радоњић је виђен како улази у аутомобил Баранина Луке Ђуровића, иначе Бојовићевог блиског пријатеља, и од тада му се губи сваки траг. Медији су писали да је младића тог дана на телефон позвао Ђуровић, након чега је Радоњић киднапован.
Иако до данашњег дана тело Радоњића није пронађено, претпоставља се да је убијен. Као мотив ове отмице, која до данас није расветљена, помињао се дуг који је нестали младић имао према Филипу Кораћу, који са друге стране слови за десну руку Луке Бојовића.
Медији су својевремено писали да је Шарановић самостално спроводио истрагу о отмици кума, те да је дошао до сазнања да иза злочина стоји управо Бојовићев клан. Само два месеца након отмице, Бојовићева група задала је још један ударац Шарановићима.
Убиство испред виле на Дедињу
Октобра 2009. године ликвидиран је Бранислав Шарановић, док је својим возилом прилазио кући на Дедињу. Тада су двојица момака са капуљачама на мотору пришла Браниславу Шарановићу. Сачекали су да паркира ауто и изађе, а потом су, док је прелазио улицу, запуцали уз псовку: "Мајку ли ти ј...."
Чак 17 хитаца из хеклера погодило је Шарановића који је на месту остао мртав.
Слободан је смрт брата тешко поднео, па је тако расписао и новчану награду од милион евра за било какву информацију о убици брата. Плакатима је био облепљен цео град, а извесно је било да је Шарановић за злочин кривио управо Бојовића и припаднике његове криминалне групе.
Две године касније, рат је однео нову жртву – убијен је Данило Радоњић, Шарановићев кум и отац отетог Слободана. Његовом ликвидацијом само је појачана сумња да је неколико година раније његов син Слободана отет и ликвидиран.
Око за око, брат за брата
Иако се првобитно помислило да ће хапшење Луке Бојовића 2012. године у Шпанији зауставити рат, сукоби су кулминирали. Тако је наредне године, у центру Београда ликвидиран Никола Бојовић, Лукин рођени брат. Била је ово освета за убиство Брана, а због злочина Шарановић је 2014. године ухапшен у Црној Гори.
Ипак, њега Црна Гора никад није изручила Србији, иако се теретио да је наручио убиство Бојовића, а које је према оптужници извршио Саша Цветановић звани Пит Бул, као и да је за злочин платио чак 30.000 евра.
Обезглављен клан браће Шарановић
Иако је група Милоша Делибашића у Србији осуђена због ликвидације Милоша Видаковића и Николе Бојовића, тужилаштво је обуставило поступак против оптуженог Слободана Шарановића након што је он марта 2017. године убијен испред своје куће у Будви.
Да иза овог злочина стоји Бојовић, додатну сумњу подгрејало је хапшење Анђелке Бојовић у Црној Гори, која је приведена неколико месеци касније, након што је ухваћена како седи у аутомобилу у близини куће Ратка Кољеншића, припадника групе осуђене за ликвидације Бојовића и Видаковића.
Сукоби током наредних година нису јењавали, а убиства су се само ређала. Тако је 2014. године ликвидиран и Раде Ракоњац, блиски пријатељ Бојовића. Сматрало се да је убиство Ракоњца било одговор на покушај атентата на Горана Бојанића, члана Шарановићеве групе.
Међу жртвама рата и адвокати
Да у рату није било поштеђених говори и чињеница да су убијена и чак два адвоката – Владимир Зрелец 2015. дугогодишњи адвокат браће Шарановић.
Такође, адвокат и блиски пријатељ Луке Бојовића Драгослав Миша Огњановић убијен је 2018. године.
Такође, 2018. године убијен је и Бојовићев кум Драгослав Милорадовић, који је изрешетан испред своје ауто-перионице на Карабурми.
Дефинитивно, злочин који је у јавности изазвао пуно пажње јесте убиство Југослава Цветановића, брата Саше Цветановића Пит Була који је осуђен због убиства Николе Бојовића. Цветановић је убијен у ноћи између 26. и 27. септембра 2017. на улазу у хаустор зграде "Лепа Брена" у Врању, а његов брат је током суђење за убиство Бојовића изјавио да је Лука Бојовић одговоран за убиство Југослава.
"Луки Бојовићу честитам што ми је убио брата", рекао је тада Цветановић и додао да је упозоравао раније суд да што пре позове на саслушање његовог брата, односно, како је рекао, "док је још жив".
Због низа ликвидација, које укључују крвне освете, јасно је због чега се страхује да би Бојовићев повратак поново "разбуктао" рат супарничких кланова.
Подсетимо, Бојовић се у шпанском затвору налази од 2012. године, а осуђен је на 18 година затвора због организованог криминала. Како су медији пренели, шпанске власти обавестиле су пре десетак дана српску полицију о томе да се ускоро стичу услови да Лука Бојовић затражи условни отпуст. Ипак, информација о томе да ли ће Бојовић то урадити, као и да ли ће затражити да остатак казне одслужи у Београду, није познато.
У Србији је својевремено био оптужен за убиство Бранка Јефтовића Јорге и за покушај убиства Андрије Драшковића и Зорана Недовића Шока 2004. године, као и за убиство њихових телохранитеља Дејана Живанчевића и Милутина Јовичића, који су том приликом настрадали. Правоснажно је ослобођен свих тих оптужби, те Србија Луку Бојовића не потражује ни за једно кривично дело.
Недавно се огласило и Министарство правде, које је потврдило да би Бојовић требало да буде изручен Србији. Како су рекли у Министарству правде, обавештени су посредством српске амбасаде у Мадриду да је у Бригади за странце и границе Генералне полицијске управе Ла Коруње отворен предмет протеривања Бојовића после издржане казне затвора.