Отац девојчице убијене у Рибникару проговорио о дечаку убици и његовим родитељима: "Већ је у том тренутку, када је завршио са трагичним пуцањем..."

Отац убијене девојчице истиче апсурдност закона који не препознаје кривичну одговорност деце млађе од 14 година, чак и када су починили тешке злочине. Наглашава да је важно искористити тренутну ситуацију да се граница кривичне одговорности спусти на 12 година, јер не постоји ниједан озбиљан разлог да се то не уради.

Он указује на правне празнине које се тичу одговорности родитеља, што додатно компликује ситуацију.

- У савременом друштву, родитељи имају обавезу да не само обезбеде материјалне услове за своју децу, већ и да их правилно васпитавају. У дигиталној ери, где деца већи део свог времена проводе пред екранима разних уређаја, васпитање постаје сложеније. Нажалост, правила која би регулисала ову сферу живота често су нејасна, а многи родитељи су сами погођени проблемом прекомерне употребе технологије. Због тога не препознају озбиљност ситуације и не осећају потребу да се активно баве васпитањем своје деце - каже он.

Како каже у конкретном случају родитељи су били свесни да његовог коришћења компјутера, играња игрица, које су забрањене за његов узраст, као и гледања сатанистичких и женомрзачких филмова.

- Родитељи су све то знали и поред тога нису реаговали да му то забране, да се обрате психологу! Такође, у школи су морали да осете да нешто није у реду са тим дететом и да има неки проблем у свом унутрашњем развоју личности, психолошком профилу. Они су знали шта све њихово дете ради, а нису предузели ништа. Дете које има такве унутрашње проблеме и које је занемарено, оно има додатну унутрашњу жељу да то преиначи у злочин и да му је истовремено доступно оружје и да је обучавано у томе. Он је идеалан масовни убица, каквог ни у Америци, апсолутно, нису имали прилике да направе - каже отац једне од убијених девојчица.

Када је у питању реакција родитеља дечака убице, он каже да је потпуно неразумљиво да они и даље имају снаге да говоре само о себи.

- То говори о њима да су сви болесни и да им треба помоћ. Симптоматично је да се и родитељи дечака који је убио друга код Ниша, као и родитељи Уроша Блажића исто понашају и да сви само о себи причају - каже он.

Постоје две врсте оваквих убица, једни имају циљ да изврше самоубиство када дође полиција.

- Постоје две врсте тих идиота. Једни имају циљ да због страха када наиђу на полицију, да се убију. Они то и планирају раније. И он је сигурно имао такве амбиције. Међутим, за то треба да имате и друге карактеристике. Његов егоцентризам и тај нарцизам су толико јаки, да је он показао кукавичлук и није извршио самоубиство. Већ је у том тренутку, када је завршио са трагичним пуцањем, с пуцањем које је трајало тачно толико секунди колико траје и рунда његове игрице. Када је завршио, онда се уплашио и био је свестан, јер је доста то студирао. Он је све то копирао. Значи, од почетка до краја. Значи, и те флаше са запаљивом течношћу, све то је било испланирано као копија - додаје отац.

Како каже, код таквих особа све почиње лажним осећајем да су запостављени.

- Све почиње лажним осећајем да су запостављени и крећу да праве свој филм да треба да реше проблеме на свој начин. Велика је одговорност на свима да схвате да било која промена разреда у школи захтева детаљно испитивање његове социјалне карте. Како да индикујете те прве почетне стадијуме промене. Оне иду са повученим ставом да је сам усамљен, да се не дружи са осталима, али ту су наставници и психолози који треба да индикују ту децу.

О специфичном односу са родитељима дечака убице, поготово са мајком, каже:

- Права мајка би водила рачуна о њему, они су имали кућепазитељку. Ако мајка нема тај присни однос, загрљај, разговор, све оно што треба да има, да му покажете шта је то емпатија и тако даље. Ако све то не радите, а говорите му супротно како је мајка његово говорила, да су емоције забрањене, да се тако показује слабост, да треба да буде мушко и јак, кад ви то све видите, онда је јасно да то је ђавоља породица и из такве породице тешко је могло очекивати нешто друго - каже он.

Истиче да за њега правде нема и да само жели да се све заврши што пре.

- За мене је једина правда да ми врате дете, то није могуће и мени је свеједно. Није нам циљ да се боримо за њихове године затвора. За мене је суштина да покушамо да се учинити све да се такве ствари спрече и да животи деце не буду узалудно изгубљени. Они никада неће бити бољи људи. Ми смо очекивали да они имају неку свест, с обзиром на то да је немају ни 100 година затвора неће бити довољно да се нешто промени. Само да се ово што пре заврши да нас више не вређају својим поступцима - каже отац убијене девојчице.

Србија Данас/Блиц