ОВА ЈЕЗИВА ДЕЛА ОБЕЛЕЖИЛА СУ ЖИВОТ МАЛЧАНСКОГ БЕРБЕРИНА: Више од две деценије провео у затвору, па умро у Забели
Нинослав Јовановић проглашен је кривим 12. априла прошле године.
Нинослава Јовановића (48) из села Малча, познатији као Малчански беберин, који је 5. јануара прошле године осуђен на доживотну робију због отмице и продуженог кривичног дела силовања чија је жртва била дванаестогодишњакиња, преминуо је јуче у Казнено-поправном заводу у Пожаревцу.
СМОГЛА СНАГЕ ДА ИЗГОВОРИ САМО ЈЕДНО: Мајка девојчице коју је Малчански берберин мучио сазнала за његову смрт
СТИГЛА ПОТВРДА! Ево од чега је преминуо озлоглашени Малчански берберин
Јовановић је два пута осуђиван за истоврсна кривична дела и иза решетака провео укупно 22 године.
За пресуду због дванестогодшње двеојчице, адвокати су уложили жалбу али је она одбијена.
Он је проглашен кривим 12. априла 2021. зато што је 20. децембра 2019. године способан да схвати значај својих дела и управља својим поступцима, око 7.25 сати у насељу Брзи Брод у Нишу, обманом и претњом одвео малолетну девојчицу из Сувог Дола, у намери да је обљуби, на тај начин што је путничким возилом "фиат пунто" сустигао оштећену, зауставио возило и позвао је да уђе у кола.
Када му је она рекла да не сме, представио се као Бојан из Ниша и рекао да ради као електричар у њеној школи, рекла је обаразлажући пресуду судија Тамара Савић.
Затражио је да му покаже где је школа, на који је начин обмануо и навео је да уђе у возило. Када је оштећена почела да му објашњава где је школа, казао јој је да ће јој показати краћи пут. Када су кренули даље, казао јој је да је отета, да је њен отац украо дијамант од неке бабе из Нишке Бање и да она мора да буде са њим док њен отац не врати дијамант. Затим јој је упутио речи претње и тако је одвео до места званог Малчанска петља, где је сишао са главног пута и зауставио возило.
Девојчица је покушала да му побегне тако што је потрчала према колима, али је окривљени сустигао, ударио је по глави и одсекао јој прамен косе, затим је одвукао до колибе и користећи њен страх, принудио је на обљубу.
До 29.12. када је нађена, док је девојчица осећала глад, умор, била исцрпљена и плакала, говорио јој је да мора да настави, да не сме да стане, да мора да хода.
Она је плакала и молила је да је пусти кући, јер се плашила, а он је ударао у главу и стомак и претио јој да ће јој убити родитеље, што је оштећену плашило јер је веровала да то може да се догоди. Када би наилазили на људе, да не би тражила помоћ, говорио јој је да су они зли, да могу да их убију, да мора да трчи.
Она се плашила мрака, звукова које је чула а окривљени јој је додатно плашио секући јој косу, скидао јој је маље, говорио јој је да ће јој убити родитеље, да би неутврђеног дана у кући рођака у селу Орешац, знајући да они нису код куће.
29.12. је побегао, а оштећена пронађена.
- На тај начин је извршио отмицу у стицају са продуженим кривичним делом силовања, па му суд за отмицу изриче казну затвора од 11 година, а за продужено дело силовања доживотну робију, па му се изриче јединствена казна доживотне робије - навела је у објави пресуде судија Савић.
Образлажући пресуду је казала да је чињенично стање утврђено делимично Јовановићевим признањем, исказом оштећене као и писаним доказима, увиђајем извршеним у Малчи, Орешцу и возилу којим је дете отето.
- Такође, имали смо и бројне материјалне трагове које је вештачио Завод за судску медицину, иста установа је вештачила и телесне повреде које су последица обљубе. Суд се такође бавио и субјективним елементима дела, утврђено је да је окривљени био урачунљив. То је показало психијатријско вештачење, он је 29 дана био у Специјалној затворској болници, а суд је прихватио предлог одбране да се ради правилног утврђивања ове чињенице, испитују два вештака, психијатар и психолог - наводи судија.
- Утврђено је да је дело учинио са директним умишљајем, свестан да је жртва дете, да су његова дела била забрањена и противправна. Од отежавајућих околности суд је узео у обзир његову ранију осуђиваност, да је Јовановић вишеструки специјални повраник који је једанаест пута осуђиван а у затвору је био више од 25 година. Није први пут да је његова жртва дете а ово друштво је само покушало али није успело да постигне сврху кажњавања - додала је она.
- Он је показао да боравак у затвору од 25 година није утицао на њега, по протеку кратког времена је понављао дела - објашњава она.
- Из затвора је изашао децембра 2018. па је поново био на робији до марта 2019. године али је дело поновио. Његово пуштање на слободу било би ризик по нову жртву, ово је једина казна која ће га спречити да поново изврши исто дело - казала је судија Савић.
Јовановић је ухапшен 5. јануара 2020. године, последњи пут, на гробљу у Малчи. Терети се да је имао три жртве, све су малолетне девојице.
Његова прва жртва била је тринаестогодишња Н. С. која данас има 26 година. Малчански берберин је те 2005. године одвео Н. С. у неку кућу и ту је обљубио, али ју је пре тога ошишао. Њу је намамио дошавши на њена врата.
- Појавио се на вратима наше куће, зазвонио, а ту смо били брат и ја. Имала сам дугу лепу косу и он ми је рекао да може та коса да се ошиша и прода, а онда би као делили зараду. Није спомињао колико новца би то било, али смо прихватили позив. Тада су били излепљени натписи по граду да се откупљује коса и помислила сам да то има везе с тим. Онда смо брат, ја и он кренули булеваром. Нешто смо причали и не сећам се како се то догодило да је мој брат требало да се врати кући. Наставили смо да пешачимо он и ја - рекла је за својевремено Н. С.
Она каже да су ишли пешака све до неке викендице, али не може да прецизира где је то било.
Одвео је у забачену кућу
- То је била некаква кућа, мало забачена, између Горње и Доње Врежине. На улици ништа није слутило да ће учинити једно такво монструозно дело. Када смо ушли, одмах је постао другачији. Почео је свашта да прети, ако не урадим оно што жели. У једном тренутку ми је рекао да не могу да побегнем јер око куће он има "своје људе" - прича Н. С.
- Била сам преплашена зато се много тога и не сећам. Онда је рекао да зна моју породицу и да ће ми убити мајку и брата ако не пристанем. То су били страшни тренуци мог живота, а не знам период времена колико је то трајало. После свега ми је рекао да могу да идем и ја сам се пешке вратила кући. Због свега тога њему није место у затвору него у лудници - додаје.
Другу слагао да су јој родитељи имали саобраћајку
Само 4 дана касније, Берберин се устремио на нову девојчицу из села Горња Врежина крај Ниша. Њено име прочитао је на умрлици, а онда ју је позвао да изађе из куће. Испричао јој је да су јој родитељи имали саобраћајну незгоду и да мора да крене са њим.
Наредио јој је да понесе пешкир и маказе и да што пре крену јер су њени имали несрећу са трактором.
Лаковерно дете, потпуно несвесно опасности, без поговора је кренуло са Јовановићем. Пешачили су до оближњих нива, а када су зашли довољно дубоко, Јовановић је почео да је шиша. Затим јој је наредио да се скине, а дете је почело да вришти из све снаге.
Срећом, чули су је пољопривредници који су радили у њиви. Одмах су похитали ка месту одакле је допирао дечији врисак и тамо пронашли престрављено дете. Док су они стигли, Берберин је већ утекао ка оближњој шуми. Тада је кренула опсежна потрага за њим.
Последњу девојчицу за коју је осуђен на доживотну, преварио је је као да не зна пут до школе.
