ОВАКО ЈЕ ИЗВЕДЕНО СПЕКТАКУЛАРНО БЕКСТВО ИЗ ЗАТВОРА: "Убацили су нам бонсеке, 52 дана смо секли решетке, крили их у тетрапаку од млека!" Ево где је бегунац сада
Дамњан Митровић, који је крајем 2018. побегао из затвора у Копру, тврди да је отишао у Италију јер не жели да буде изручен Србији због кривичног дела за које је у Италији ослобођен
Дамњан Митровић (40), који је 29. децембра побегао из затвора у Копру, тврди да је из словеначког затвора побегао јер није желео да буде испоручен Србији за кривично дело за које је у Италији ослобођен.
Митровић тврди да је у Италији, и објаснио је због чега је са цимером, босанским држављанином Драганом Милосављевићем (41), побегао из словеначког затвора.
- У Италију сам отишао пре девет година, али је 2013. за мном била расписана потерница јер сам пријављен за трговину наркотицима још 2007. За то дело сам у Италији ослобођен. Покушавао сам да дођем у Србију и појавим се на суду, али они нису желели да прихвате јемство, тражили су притвор за мене, а то нисам желео - каже Митровић.
Како каже, у Словенију је често путовао, али је током последњег боравка, чим се пријавио у хотел, ухапшен по потерници из Србије.
- У затвору сам схватио да ће ме изручити Србији, па сам почео да планирам бекство. Милосављевић и ја смо најпре почели да записујемо кретање чувара и њихове навике. Касније су нам, преко затворског зида, убацили бонсеке. Њима смо педесет два дана полако резали решетке на ћелији, али то смо прикривали тако што смо везивали канапе и правили штрик за сушење веша како чувари не би приметили. Неколико пута су улазили у собу, али смо ми бонсеке стављали у тетрапаке млека јер смо знали да они увек реагују на детектор за метал због фолије, па их нико и не гледа - каже Митровић и додаје да су у ноћи између 29. и 30. децембра цимер и он коначно успели да пресеку решетке.
- Низ чаршав смо се спустили у двориште. Ту смо нашли контејнере, ставили их један на други, а душек који смо пронашли прислонили смо уз жицу која је оштра као жилет. То смо урадили да се не бисмо посекли. Прво сам се попео ја, а онда сам помоћу чаршава подигао и Милосављевића. Попели смо се на стражарску кућицу, а са ње се спустили на улицу низ те чаршаве. Исекао сам руке на жицу, повредио кук, а мој друг ногу, јер нисмо вешто пали - објашњава бегунац.
Како каже, када су се нашли на слободи, он и цимер су се раздвојили.
- Пешице сам прешао границу са Италијом, јер ту нема никакве контроле, узео сам такси и довезао се у Ферару, где живим са породицом. Одмах сам се пријавио полицији и рекао им да сам побегао из затвора, а они су свакако већ добили допис о мом бекству. С обзиром на то да сам ја у Италији слободан човек и да они ни раније нису желели да ме изруче, нећу имати никаквих проблема. Волео бих да се вратим у Србију, али то очигледно неће бити могуће због грешке која је направљена, а ја у притвор не желим да идем - јасан је Митровић.
