Овако је пао војни авион код Ковачице: Драма почела на 5.000 метара, а ово је био ПОСЛЕДЊИ ЗАДАТАК пилота
Српски пилоти су учинили све да летелица не падне на куће
Паду авиона "супергалеб Г4" који се у среду срушио код Ковачице претходио је лет на висини већој од 5.000 метара. У овом појасу покојни пилот мајор Роберт Калоци (48) и његов колега Александар Матић (40) увежбавали су задате маневре у оквиру обуке за звање опитних пилота. Летелица је нагло изгубила висину, да би се који тренутак касније посада катапултирала из авиона који се великом брзином спуштао ка тлу.
Прочитајте и:
- ТУГА! Најбољи увек одлазе први... Потресне речи пријатеља страдалог пилота Супергалеба код Ковачице (ФОТО)
- Пилоти су неколико секунди пре пада ПРОЖИВЉАВАЛИ УЖАС: РАЗЛОГ због ког су мајори пали код Ковачице КИДА ДУШУ
- Покушао сам да откопчам блузу пилоту, једва је дисао: Потресна исповест о паду супергалеба
Ови детаљи последњег лета војног авиона евиденцијског броја 23742 у средишту су пажње комисија које испитују околности узрока ове несреће. Тужилаштво, као и стручни тимови Команде ратног ваздухопловства расветљавају све детаље који су претходили паду летелице и смртним повредама пилота Калоција. Кључ одгонетања ове ваздухопловне трагедије у рукама је повређеног пилота Матића, који се опоравља на београдској ВМА. Њега су и у четвртак у болници посетили министар одбране Алекдсандар Вулин и начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић.
- Здравствено стање мајора Александра Матића је стабилно и он се успешно опоравља - рекао је у четвртак заступник начелника ВМА пуковник проф. др Мирослав Вукосављевић.
Исказ повређеног пилота донеће одговор на кључна питања истражних органа - да ли је несрећи кумовао механички квар на летелици и да ли је посада могла раније да напусти авион у паду.
На ова питања у четвртак у Министарству одбране нису имали одговор.
О узроцима несреће и свим другим околностима моћи ће да се разговара тек пошто стручне комисије заврше свој посао, укључујући и разговор са пилотом Матићем - кратко је речено у Министарству
Стручни тимови наредних дана испитаће све расуте делове летелице која се зарила дубоко у земљу. Комисија ће урадити експертизу избацивог седишта "мартин бејкер", као и очуваних склопова "супергалебовог" авио-мотора. У Војсци Србије не искључује се ни верзија да су пилоти пропустили повољнију позицију за катапултирање желећи да спасу дефектни авион.
А у близини Ковачице, где се војни авион срушио, екипа од око 15 инжењера Војске Србије започела је у четвртак око 13 часова извлачење авиона. Летелица се срушила на њиву, лево од пута ка Идвору и Вршцу, пошто су се њени пилот и копилот катапултирали и с падобранима пали у атар преко пута.
Око кратера који је направио авион приликом пада, у четвртак су осим инжењера били и припадници војне полиције и чланови комисије за испитивање узрока пада. Поред места трагедије били су паркирани војни камиони, и аутомобили, као и два вучна воза, такозване лабудице којима су довезени багери.
Њихов рад, из даљине, посматрали су мештани, чудећи се како је од силине удара, авион буквално нестао "поринувши" у меку земљу. Оставио је "рупу" пречника око четири, а дубоку готово седам метара.
Постојала је бојазан од зрачења на месту где се срушио авион, јер сваки мотор има радиоактивне делове - каже наш саговорник. - Иако су ти делови добро заштићени, приликом удара у земљу могла је да се догоди хаварија мотора и да радиоактивни материјал исцури. Посебним уређајима, утврђено је, међутим, да радиоактивности нема.
- Док део екипе сакупља делове расуте и десетинама метара од места пада, багери рашчишћавају земљу из кратера, слој по слој, да би инжењери могли да раде - рекли су у четвртак од војних полицајаца који су обезбеђивали терен. - Чим машине заврше, наши стручњаци одмах скидају доступне делове и остатке авиона. Летелица се после оваквих несрећа не може извући читава, како смо чули да причају мештани. Она се мора извлачити буквално део по део, јер сада изгледа попут смрскане и сабијене конзерве. Посао који ови људи обављају, налик је ономе што раде археолози.
Како се незванично сазнаје, "ископавање" ће трајати најкасније до суботе.
- Док инжењери силазе све дубље у кратер и извлаче делове, комисија за откривање узрока несреће надгледа посао и сваки део обележава и сортира - каже саговорник. - Постоји неколико места где се могу радити анализе. Можда у центру у Ковину, аеродрому у Батајници или ТОЦ Војнотехничког института - ВТИ.
Док је војска радила свој посао, пољопривредници су на њивама, тик уз кратер, несметано обављали своје пролећне радове. Припадници војне полиције, ипак, нису дозвољавали "радозналцима" да осим ако не раде на њиви, прилазе ближе месту пада авиона. Разлог је, пре свега то што теоријски може да дође до пожара или експлозије ако је исцурило гориво. Преко пута, где су се пре два дана приземљили пилоти падобранима, у четвртак није било никаквих знакова да се тамо догодила трагедија.
Комеморација поводом погибије мајора Роберта Калоција (48) одржаће се данас у Народном позоришту у Сомбору. Сахрана је у 14.00 часова на Новом католичком гробљу у Сомбору. У стану породице Калоци у Ковину у четвртак нисмо затекли никога. На вратима стана и зграде стоји умрлица. Према речима комшија, супруга Снежана и син Марко су, највероватније, отпутовали у Сомбор како би се припремили за комеморацију и сахрану. Комшије које су познавале ову породицу су и даље у неверици.
- То је предобра породица. Снежана је у време несреће била код комшинице, и како ми је рекла она, чудила се због чега јој се Роберт није јавио кад је слетео. Као да је нешто осетила - сведочи комшиница Калоцијевих.
Мајор Роберт Калоци са супругом Снежаном и сином Марком живео је као подстанар у Ковину 25 година.
У Сомбору у четвртак туга и неверица, због погибије њиховог суграђанина мајора Роберта Калоција (48), пилота Војске Србије, који је страдао у среду у удесу школско-борбеног авиона "супергалеб Г4" недалеко од Ковачице.
- Нико још не верује да више нема нашег омиљеног Роберта, увек веселе нарави и пуног лепих речи за сваког. Оплакујемо га сви, али најтеже је његовој супрузи Снежани, сину Марку, мајци Ирини и брату Ђури - прича Робертова даља рођака. Комшије причају да је Роберт сваког знао да развесели, ако је и у невољи, те да су га сви у овом крају волели.
У Улици Мите Ценића 25, и у суседној Улици Ивана Мажуранића где живи Снежанина мајка Ката, на периферији Сомбора, завладао је мук. У кућу Робертове мајке улазили су родбина и пријатељи да поделе тугу и бол.
- Био је диван човек, сваком је желео да помогне и за сваког је имао времена за разговор, једноставно, пун живота.Не можемо да верујемо да се догодила ова трагедија - прича комшиница из улице Милица.