Ово је ПРОФИЛ ПЛАЋЕНОГ УБИЦЕ: Не ИЗЛАЗЕ, не ДРОГИРАЈУ се, само ОБАВЕ ПОСАО и онда НЕСТАНУ - а одавде долазе НАЈОПАСНИЈИ (ФОТО)
Добро разрађен план и логистика, праћење, присмотра, затим даљински активирана експлозија или метак у чело, запаљено возило и потом бекство без трага - постали су потпис плаћених убица који „оперишу“ по Балкану, али све чешће и другим светским државама.
Последње убиство које се догодило у београдском насељу Баново брдо 5. јануара, школски је пример ликвидације у којој је за новчану надокнаду ангажован убица.
Ликвидације, диловања, ЛИСТА ЗА ОДСТРЕЛ... Ко су најјачи кланови у Србији који падају у САБЉИ 2?
Недуго након што је полиција саопштила да интензивно трага за Чабом Дером, добро познатим плаћеником, постало је јасно да су плаћене ликвидације и те како актуелне у рашчишћавању рачуна припадника подземља.
Убрзо су медији почели излишно да пишу о појединостима из његовог досијеа али и личног живота, да Чаба долази из малог места покрај Суботице, да је одрастао по казнено-поправним домовима где је „испекао занат“ и научио да одрађује прљаве послове за накнаду. Међутим, такав профил је по свему судећи карактеристичан за готово све веће ловце на главе које је вршљају балканским подземљем, чему су нас научили бројни случајеви криминалних убистава извршених на територији Србије али и целог Балкана.
Оно што је постало својствено свим плаћеницима са наших простора јесте први контакт са оружјем који су махом имали деветесетих година, када је ратно стање доживело свој врхунац, а криминални обрачуни на улицама били доведени до усијања.
ЦРВЕНА ПОТЕРНИЦА ЗА КОРАЋЕМ: Главни човек Луке Бојовића осумњичен за убиства
Тада су се у разним јединицама, војним, паравојим и полицијским, учили коришћењу ватреног оружја или експлозива. Тако је „занат испекао“ и Сретко Калинић звани Звер, главни егзекутор земунског клана и вероватно један од најбруталнијих злочинаца ког историја српског криминала памти као психопату и то не само због својих злодела, већ и оног што је жртвама радио након што издахну. Звер би их млео у машинама за месо, а једном приликом је од своје жртве направио гулаш.
- Рутину су стекли на београдским улицама током деведесетих, за време сукоба на Косову и Метохији, Босни и Херцеговини. Већина њих је била у специјалним јединицама, где су пролазили обуке и имали покриће униформом за своја криминална дела – објаснио социолог Зоран Стојић.
Међутим, оно што је такође заједничко готово свим плаћеним егзекуротрима јесте то да потичу махом из сиромашних, радничких породица, настањених у селима недалеко од великих градова. Тако се млади момци узвреле крви и празног стомака, услед недостатка новца, хватају оружја и долазе до велике зараде. Из таквог места потиче и убица Чаба Дер, који је сасуо кишу метака у тело Небојше Марковића 5. јануара на Бановом брду.
САУЧЕСНИК УБИЦЕ СА БАНОВОГ БРДА ПЛАКАО У ПОЛИЦИЈИ: ''МОЛИМ ВАС, УХАПСИТЕ ЧАБУ, УБИЋЕ ПОНОВО''
Велике суме новца, од десетина па све до стотина хиљада евра, у игри су када је реч о плаћању смакнућа, а на тарифу утичу бројни фактори. Тако се у медијима појавила информација да је за убиство Саше Цветановића, главнооптуженог у убиству Николе Бојовића, рођеног брата Луке Бојовића, понђена свота од 600.000 евра.
Овако висока цена не треба да чуди, кажу упућени, јер на њу утиче то колико је компликовано извршити ликвидацију, прикрити доказе, побећи са лице места или из државе, али и могућност од хапшења. Будући да је Цветановићева безбедност добро чувана од стране полиције, јасно због чега је његова глава процењена на више од пола милиона евра.
О његовом обезбеђењу говори и податак да када је Цветановића у затвору врелим уљем полио други заробљеник, експресно је премештен у други затвор.
- Ово сведочи да цену нечијег убиства формира то да ли је у затвору или не, колико је опасно извршити злочин, какво обезбеђење и заштиту има мета. Затим, извесност хапшења након злочина подиже цену убиства. Ако, рецимо, убица мора много новца да потроши на бекство или је мала вероватноћа да неће умаћи полицији, то аутоматски подиже цену злочина – испричао је криминолог Игор Перишић.
Са друге стране, Цветановић је по хапшењу признао да је за убиство Николе Бојовића добио 30.000 евра.
Занимљив је и податак који је објавила црногорска „Побједа“ а који се заснива на оптужном акту написаном на 100 страна у ком се говори о сарадњи црногорских и албанских кланова, да је глава полицајца уцењена на 100.000 евра.
Ипак, не смемо заборавити да има и оних плаћеника попут Војислава Раичевића званог Воја Американац, о ком се прича да би поједине ликвидације извршавао бесплатно, само ако би му мета била антипатична.
Бројне су теорије које говоре о ономе шта претходни извршењу ликвидације, али оно што су плаћене убице откривале истражитељима након што су ухваћене, обликује један истоветан модел понашања. Праћење кретања особе која је мета и бележење његових навика би свакако био први корак.
- За свако убиство потребни су детаљна припрема, логистичка подршка, план бекства, оружје и оруђе за пратњу. Неретко мету данима прати један тим, а када се утврди да је погодна ситуација, да је зицер, позива се пуцач да заврши посао – објаснио је један некада истакнути челник српске полиције.
Међутим, да се убице некада притаје и у заседи проведу дужи низ дана, показује и случај убиства Властимира Милошевића, који је ликвидиран почетком 2017. године у Београду. Истражитељи су дошли до податка да је плаћеник дуже време боравио у подруму зграде у којој је Милошевић живео, а да је за то убиство добио 15.000 евра.
Ипак, извор упознат са проблематиком каже да су сада актуелне убице које долазе из руралних крајева суседних држава, махом Босне и Херцеговине, а да су најучинковитији они који се не експонирају.
Пале вође кланова, ВЕЛИКА АКЦИЈА ХАПШЕЊА у Крагујевцу
- Кад има пара и хоћеш правог професионалца даш 30-50.000 евра и доведеш Босанца прекаљеног који заврши то и врати се на планину да чува овце, све док га опет не позову. Они не излазе, не дрогирају се, не баве се криминалом и најбитније, не хвале се. Само дођу, обаве посао, иду назад да живе као и до тада - каже он.
