"ОВУ АГОНИЈУ НИШТА НЕ МОЖЕ ДА УБЛАЖИ" Близак рођак одузео живот целој породици у једном дану, бака Стојанка стално гледа на капију

Злочин мотивисан користољубљем починио је Ђокићев брат од ујака Горан Џонић због чега је правноснажно осуђен на доживотну робију.

Ђокићева мајка Стојанка три године проживљава агонију коју, како каже, ништа не може да ублажи.

- Време које пролази не умањује тугу, напротив, све нам је теже. Другарице моје унуке праве свадбе, куће се, рађају децу а Лидија труне у гробу. Сваки дан ми пролази у гледању њихових слика и у сузама. Гледам у пусту капију, чини ми се да ће се однекуд појавити. Ту сам их последњи пут и видела, тог 26. септембра 2021. године када сам их испратила не знајући да иду у сусрет свом крвнику - каже очајна старица.

Истиче да је страшно што је цела породица убијена због новца те што им је живот одузео близак рођак.

- Њих двојица су се од детињства дружили, никада нисам приметила да је Џонић мрзео мог сина. Сада схватам да се претварао и да је вребао прилику да га убије и опљачка. Мој син му је веровао, полазио је од тога да су сви људи добри јер је он такав. А Џонић се понашао као да му је десна рука, поправљао му кола и ситне кварове по кући. И према мени је био љубазан, прошао би поред наше куће колима по повратку са посла а онда би дошао код нас да попије кафу. Међутим, то се променило неколико месеци пред убиство, јер како сам чула, он је дуго ковао планове како да убије и опљачка мог сина. Одбијао је да Горану помаже, али их је редовно посећивао. Мој син га је замолио да му поправи неку цев која је цурила, а он му је казао да је уморан и гладан. И то је стално понављао кад год би затражили да им нешто помогну. Па ако је заиста био уморан и гладан, што је свраћао код њих. Сад ми је јасно да је пратио мога сина да би видео да ли новац из мењачнице доноси кући или га оставља у радњи. И његово понашање према мени се променило, више није свраћао, а снаха Гордана ми је једном приликом рекла : - Види Горана, прође улицом и не рече ни добар дан! - прича Стојанка.

Коментаришући Џонићеву одбрану пред судом, односно упорно негирање кривице Стојанка каже да је такво његово понашање још један доказ његове бесрамности и мањка савести.

- Он је зауставио Горанов ауто да би га на превару одвео на место где ће их побити. Мој син у то доба, а било је око поноћи, никоме другоме не би стао. Уосталом, постоје и снимци камера и други трагови које је полиција обезбедила и сви указују само на њега ни на кога другога. Па ако је тачно то што тврди да није он, нека каже ко је то учинио или ко му је помогао јер и даље нисам убеђена да је он сам убио мог сина, снаху и унуку. Убеђена сам и да моју Лидију намерно није поштедео јер је она добро знала колико је новца дуговао моме сину - наставља Стојанка.

Оно што њену ситуацију чини још тежом и болнијом је што су јој Џонићи прве комшије па их свакодневно сусреће.

- Никада се нису извнили нити показали било какво жаљење. Живе нормално, раде њиве, купују кола, славе рођендане, можда и новцем мог покојног сина. Недавно сам чула да су пронашли нешто новца сакривеног на тавану те да су звали полицију, вероватно како би показали да они са убиством немају ништа - рекла је мајка убијеног Горана.

Истиче да Џонићу никада не може да опрости што их је завио у црно јер је, након што јој је први син преминуо од болести остала и без Горана, снахе и унука.

- Не могу да праштам а да могу, осветила бих му се. Када би га овде код мене довели могла бих ја да му пресудим - закључује ова жена.

Џонић је осуђен јер породицу, која се враћала из посете Горановој мајци Џонић зауставио недалеко од њене куће и замолио их да га одвезу до места званог “Дудине Баре” на обали Мораве, како би наводно сипао гориво у мотоцикл који му је тамо остао. Брата у возилу убија једним хицем, а у снаху и братаницу пуца два пута. Њихова тела полива бензином, а затим их одвлачи у оближњу јаму и лешеве покрива даскама. Братовљевим “фолксваген пасатом” одлази у забачено подручје у атару села Доња Трнава, узима новац који је Горан држао у аутомобилу, а затим га пали. Скутером који је претходног дана оставио на том месту враћа се у Моравац и у кући свог сина Стефана сакрива украден новац.

Горанова снаха одмах пријављује нестанак породице на молбу Горанове мајке Стојанке која се забринула јер их није могла добити на телефон. После интензивне потраге полиција 2. октобра проналази спаљено возило породице Ђокића у атару села Доња Трнава, а истог дана у јами на обали Јужне Мораве у селу Моравац и њихова угљенисана тела. Двадесет дана касније ухапшен је Горан Џонић, његови синови Милан и Стефан те браћа Костадин и Александар Милошевић које је лажно оптужио да су му били саучесници. После пет месеци проведених у притвору, сви они бивају пуштени јер је установљено да је Џонић злочин починио сам.

Због тешког убиства из користољубља и недозвољеног држања оружја 13. јуна 2023. године Џонићу је првостепеном одлуком изречена доживотна робија. Његов бранилац Биљана Пешич изјављује жалбу, али га Апелациони суд правноснажно осуђује на истоветну казну са правом на условну слободу после 27 година.

Како је установљено током судског поступка, Џонић је родбину ликвидирао да би их опљачкао. Према оптужници, он је из братовљевих кола украо 1.380.000 динара, 27.130 евра, 3.940 швајцарских франака и 1850 долара. Одмах после злочина рођаку је вратио 10.000 евра које је позајмио да би отплатио синовљеву кућу где је сакрио остатак украденог новца. Недавно је на тавану Џонићеве куће пронађена већа сума новца, а форензичка анализа показала је да је присутан ДНК његовог убијеног брата Горана Ђокића.

Србија Данас/Телеграф