ПЕКЛИ ТЕСТИСЕ, МЛЕЛИ ЖРТВЕ И ПРАВИЛИ ГУЛАШ: Екипа Веље Невоље "надмашила" бруталност Земунског клана
Не може да се не уочи да ни Сретко Калинић ни Марко Миљковић нису презали ни од тога да брутално убију људе са којима су до јуче били блиски
Група Вељка Беливука (36) званог Веља Невоља, монструознија је него што су били чланови "земунског клана", каже Боро Бањац, некадашњи начелник Службе за борбу против организованог криминала, који је радио на хапшењу криминалне групе 2003. године. Он истиче да су "земунци" били ипак мало "коректнији", наспрам Вељине групе.
ЧЕМУ ЈЕ СЛУЖИЛА КУЋА СТРАВЕ? Божа Спасић на месту злочина - открива све детаље!
"ХОЋУ НА ПОЛИГРАФ, АЛИ..." Испливали детаљи полицијског испитивања Дијане Хркаловић, откривено како се "вадила"
ПОЛИЦИЈА У ПОСЕДУ ЈЕЗИВИХ ДОКАЗА О ЗЛОЧИНИМА: Беливукови људи снимали како кољу људе, па снимке слали породицама убијених
– Невероватно је да је Беливукова група касапила жртве и такмичила се ко ће се први показати по зверствима. То је болесно и монструозно. Вероватно су се на тај начин доказивали. "Земунци" су својим члановима упаљачем палили тестисе и гурали бејзбол палицу у анус ако би случајно направе неку глупост. То им је била опомена. Постоји прича да су убили Милана Јуришића Јурета, самлели га и и јели као гулаш. Сведока-сарадника Зорана Вукојевића Вука, за кога су мислили да је држао код себе паре од вођа "земунског клана" су мучили и палили. Не мислим да су успели да добију признање од њега, јер када су видели да нема ништа, убили су га – каже Бањац.
СЕКЛИ УШИ И КОПАЛИ ОЧИ
Беливукова десна рука, младић који за неки дан пуни 30 година, Марко Миљковић звани Маре, неки кажу и Месар, овај потоњи наводни надимак "зарадио" је начином на који је, како се сумња, убио троје људи – Милана Љепоју, Горана Величковића и Здравка Радојевића. Они који памте злодела "земунског клана" с почетка двехиљадитих не могу да не уоче сличности у начину на који су и једни и други ликвидирали своје жртве.
Главни "земунац" за "посао" био је Сретко Калинић, који је у време извршења кривичних дела имао мање од 30 година. Поред сличних, некад и идентичних метода, не може да се не уочи да ни Калинић ни Миљковић нису презали ни од тога да брутално убију људе са којима су до јуче били блиски.
Калинић је тако убио "земунце" Милана Јуришића Јурета, Зорана Повића Пову и Зорана Вукојевића, као и Цветка Симића, чији су делови тела, осим главе, нађени на загребачком Јаруну. Миљковић је, пак, брутално усмртио Здравка Радојевића, момка ког је знао из Котежа. Наводни разлог и једном и другом лежао је у једном – сукобу интереса. Жртве су им, из ових или оних разлога, сметале.
Према информацијама које су потекле од упућених у истрагу против Беливукове групе, Миљковић је жртве убијао на најбруталнији могући начин. Пошто би их неко из ганга намамио да дођу у кућу у Ритопеку, одатле више не би излазили.
