ПЕРВЕРЗНА ЛОГИКА СВИРЕПИХ УБИСТАВА: 40 секунди ужаса - ово је кључни доказ против Беливука и Месара
Видео материјал у трајању од 40 секунди један је од кључнијх доказа против Вељка Беливука званог Веља Невоља и његовог криминалног клана.
Ради се о видео материјалу у трајању од 40 секунди на којем се виде џелати: Веља Невоља и његов "војник" Срђан Лалић, али и две жртве: Горан Величковић Гокси и, највероватније, Лазар Вукићевић. Обојица су намамљени у кућу страве у Ритопеку, где су убијени на најгнуснији начин, а убице су чин њиховог сакаћења овековечили и делили другим члановима екипе преко мобилних телефона са апликацијом "Скај".
Компанија Делез Србија донирала УНИЦЕФ-у средства за модернизацију и опремање неонаталних јединица у Србији
КО ЈЕ УХАПСИО БЕЛИВУКА И ЊЕГОВУ ГРУПУ? Коначно откривено све до детаља
МАРЕ НИЈЕ ЛИКВИДИРАО ПУКИЈА ЗАТО ШТО СЕ ЛЕЧИО ОД КОРОНЕ? Нови детаљи о бруталним убиствима клана Беливук-Миљковић
Материјал је екстремно бруталног и узнемирујућег садржаја и због тога је одлучено да се не приказује. У наредним редовима биће анализирано шта се на материјалу види и - што је најважније - због чега се види. Уз напомену да се неће улазити у детаљне описе најкрвавијих детаља понижавања, мучења и зверских убистава жртава. Ово што ћете читати је уопштена верзија.
Неки делови овог материјала већ су виђени у јавности и доступни су на интернету. О њима се водила велика дебата да ли их је уопште требало објављивати или не, али се (ни)мало причало о:
1) важности тог доказа,
2) зашто је Вељин клан убијао на тако крвав начин,
3) зашто су уживали у понижавању жртава,
4) зашто су уопште све то снимали, ако су већ огромну количину времена трошили на чишћење места злочина од крви и ДНК трагова жртава.
Пођимо редом.
1) Зашто је ово кључан доказ
У овом видео материјалу јасно се виде лица Вељка Беливука и Срђана Лалића, и то је слика коју сте вероватно већ видели. Беливук се опуштено смеје, док Лалић изгледа напросто пресрећно док обојица клече над телом Гоксија Величковића. Поново се објављује та фотографију, прекадрирану да се не би видело тело жртве.
Сивкасто-плавкаста позадина на слици је заправо најлонска фолија којом је кућа у Ритопеку била "тапетирана" како би се касније уклонили трагови крви и ДНК. Судећи према броју повреда и подлива видљивих на телу жртве, али и физичког изгледа Беливука и Лалића на снимку, јасно је да су мучењу прилазили са посебним ентузијазмом и енергијом и да је тортура трајала више сати.
Верује се да је упечатљивост и необоривост овог доказа оно што је Беливука натерало да се пред тужилаштвом брани "политичком" одбраном, то јест тврдњама о везама са врхом власти и СНС и наводним услугама које су од њих тражене и извршаване. Јер, после овог снимка "црно на бело" немогуће је замислити смислену одбрану која би се заснивала на потпуном негирању кривичног дела.
2) Зашто је Вељин клан убијао на тако крвав начин
Оно што је за обичне људе чин свирепог безумља, у свету Веље Невоље и чланова његовог клана ипак има неку перверзну, језиву логику.
После убиства Александра Станковића званог Сале Мутави, његову екипу у "оставинској расправи" преузима Беливук, и то не зато што је најбољи менаџер, већ управо зато што је најбруталнији, најсвирепији и најкрволочнији - и не либи се да то покаже.
- Пошто су за ту екипу класичне сачекуше такорећи "превазиђене", ствар прошлости, Беливук је бескрупулозним егзекуцијама створио нови метод ширења моћи и контроле у криминалним круговима. Пуко убиство више није било довољно. Језиво крвава егзекуција је морала да буде порука не само онима који му стану на пут, већ и члановима његове екипе. "Види шта може и теби да се догоди" - каже саговорник упознат са случајем.
То се види и на овом видео-запису. Безброј је повреда на телима жртава и коришћен је широк спектар хладног оружја. На снимку доминирају две боје - плавкаста нијанса најлона и тамноцрвена боја крви. Ништа од тога није рађено из пуког хира.
3) Зашто су уживали у понижавању жртава
Најпотреснији део снимка је онај на којем се види да су Веља Невоља и његова екипа имали својеврстан фетиш да одсечене делове тела жртава "аранжирају" и слажу на најбизарније начине. Тако добијене гротескне "фигуре" су снимали и фотографисали са посебним задовољством.
- Овакве грозоте чине око 50 одсто снимљеног материјала и очигледно је да су на то полагали много пажње. Верујемо да су то радили како би демонстрирали своју моћ и снагу пред конкурентским клановима. У свету те врсте криминалаца брутално понижење се схвата као можда и гора судбина од смрти - каже извор.
На телу једне од жртава су ножем урезали речи "Кораћ пи*ка". Ту слику су делили преко апликације "Скај", а радило се о поруци Филипу Кораћу, десној руци Луке Бојовића и наводном припаднику конкурентског клана.
4) Зашто су уопште све то снимали?!
Зато што нису убијали само због својих интереса и свог задовољства, већ и да би послали поруку.
- Не би ни постајала потреба да убиства буду толико свирепа да нема могућности да се сва та зверства и понижења сниме и "шерују" као "пропагандни материјал" и војницима и конкурентима. Притом су се преиграли мислећи да су заштићени криптованом апликацијом "Скај" преко које су међусобно комуницирали - каже извор.
Парадоксално, урадили су све да би уклонили доказе, а опет, снимањем су доказе сами правили.
Ко су жртве на снимку
На већем делу снимка види се Горан Величковић Гокси, који је намамљен у кућу смрти у Ритопеку 3. августа прошле године. Приликом његове отмице клан се користио опробаном методом: позвали су га на састанак преко његовог блиског пријатеља Бојана Хрватина.
Гоксија Величковића је супруга кобног дана довезла до паркинга у Вишеградској улици, где га је по договору чекао Хрватин. Он га је одатле "смартом", у којем су га надзорне камере последњи пут снимиле живог, а који је заплењен у ноћи хапшења Беливуковог клана, одвезао до куће смрти у Ритопеку.
Припадници клана су се сатима у кући бесумучно иживљавали над њим, да би му, према тврдањама сведока-сарадника, Марко Миљковић на крају секиром одрубио главу.
- И то је рекао да га је "добро погодио", па није морао два пута да удара - казао је припадник клана.
Он је додао да је Миљковић коментарисао како се убијени Величковић "добро држао" и како је био најхрабрији од свих убијених док су га стављали на муке.
Након свирепог убиства су се иживљавали над његовим телом, које су на крају самлели у машини за млевење меса, као што је то био случај и са другим жртвама. Како би се решили доказа, остатке у џаковима су однели до Дунава, у близини куће у којој су убијали, и просули их у реку.
Када је Гокси Величковић нестао спекулисало се да то има везе са његовом наводном повезаношћу са "шкаљарским" кланом, са којим је "кавачки", чија је продужена рука у Србији био клан Беливук-Миљковић, у вишегодишњем сукобу. Као о другом разлогу спекулисало се о сукобу који је Гокси имао са Беливуком око Партизанове трибине.
Наиме, Гокси је био један од вођа које су организовале побуну на Партизновом југу 2017. године. Тада је у време одигравања дербија требало да се изведе пуч којим би друга група навијача преузела вођство на трибини, а за који се говорило да га је, наводно, финансирао лично Кораћ.
После тог догађаја, Гоксијева група је отишла са југа, којим је Беливук неприкосновено загосподарио.
Намамили га "везаним вепром"
На другом делу овог снимка види се највероватније Лазар Вукићевић, који отет је 16. октобра 2020. године, када су га са телефона претходно отетог "шкаљарца" М. Р. позвали на састанак. Намамили су га обећањем да га у кући чека "везани вепар ког ће мучити", односно Веља Невоља.
Позван је да без телефона дође у Устаничку улицу, где га је један од њихових људи чекао и "пикапом" одвезао у кућу смрти. По доласку је уследило вишечасовно стравично мучење, бруталније од свих других. После убиства су тело раскомадали, самлели у машини, а остатке бацили у Дунав.
Злогласни двојац Беливук-Миљковић је са Вукићевићем наводно имао сукоб око дроге. Причало се да је, након што су раније сарађивали, Вукићевић неколико пута одбио да испоручи дрогу Вељиној екипи, чиме је ушао у сукоб са њима.
Поред пословног, Беливук је с њим имао и лични сукоб, који је вероватно и био разлог најбруталнијег мучења жртве. Вукићевић је, наводно, по граду причао да му неће "конобар говорити шта да ради", алудирајући на Беливука.
