"ПИСМО СМРТИ" Папир пронађен код Луке Бојовића открио МОНСТРУОЗНО убиство "Земунаца"
Злочин који је навео јавност на помисао да се Беливукова криминална банда угледала на чувене "Земунце".
О Земунском клану се готово све зна. Некада, када су господарили улицама Београда, али и улицама Србије и региона, људи су са страхом изговарали њихова имена. Међутим, хапшење изведено у Шпанији, тачније Валенсији, фебруара 2012. године показало је да о чувеним Земунцима нисмо знали ништа.
Као бомба је одјекнула вест о хапшењу Луке Бојовића и његових сарадника, међу којима је био и Владимир Милосављевић - Будала.
Приликом хапшења Бојовића у његовом стану пронађено је, поред тешког наоружања и тзв "писмо смрти". Уз помоћ овог доказа полицајци су успели да лоцирају посмртне остатке Милана Јуришића Јурета. У писму је детаљно било објашњено убиство, а за само извршење оптужен је још један члан из групе "Земунаца" Сретко Калинић Звер.
Током претреса у стану је био и сам Бојовић, с лисицама на рукама, као и његов адвокат. Када су га полицајци изводили из зграде, он је био насмејан и чак слао пољупце окупљеним новинарима и фото-репортерима.
Управо овај случај био је разлог зашто се монструозност Беливукових кољача поистоветила са Земунцима. Убиство припадника овог клана и то од "својих" узнемирила је читаву Европу. "Земунци" су били познати по томе што су се сурово обрачунавали, не само са супарницима, већ и са сопственим члановима, али начин на који је Јуришић ликвидиран и како су се убице отарасиле тела у најмању руку био је шок. Први пут се у мафијашким обрачунима користила машина за млевење меса.
- Писмо је написано на српском језику и ту се наводи да је Јуришић убијен после свађе са Луком Бојовићем, која је избила због женске особе. Он је убијен ударцем чекићем у главу, затим је раскомадан тестером за дрва, након чега су неки делови поједени - наводи се у писму.
Шпански Паис наводи да су убице остатке тела које су самлели спаковали у црне кесе, помешали са ђубретом и бацили у реку Манзанарес.
Истражитељи из ове земље су, корак по корак, жичаним мрежама просејавали речно дно, тражећи посмртне остатке. И пронашли су - више од стотину делова људских костију, највише лобање. Пронађени су делови машине за млевење којом су покушали да самељу остатке тела, али се покварила због метка који је Јуришићу остао у телу после ранијег рањавања.
- Масакрирање већ мртвог човека додаје на монструозности целом чину, што говори о личности извршилаца злочина. Очигледно је да су у свему уживали - својевремено је рекла Гордана др Божиловић Петровић, која је докторирала на врстама убистава у Србији, нагласивши да је Јуретова ликвидација једно од најсуровијих убистава за које је у својој пракси судије и адвоката чула.
Ко је био Милан Јуришић Јуре?
Милан Јуришић Јуре, припадник Земунског клана, био је у бекству од атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића 12. марта 2003. године. Због тога је осуђен на 30, а због учешћа у злочинима Земунаца на 20 година затвора. Говорило се како је, наводно, био непоуздан за овај криминални клан, јер је претерано конзумирао психоактивне супстанце, па је Лука Бојовић одлучио да се "реши" Јурета позвавши Сретка Калинића да дође како би га убили.
Као други могући мотив наводи се и свађа Јуришића и Луке Бојовића због жене.
У пресуди пише да је Јуришић убијен између 21 и 22 часа 5. или 6. марта 2009. у стану број 2 у мадридској улици Лаго Салдо 16.
Његово раскомадано тело пронађено је у реци Манзанарес у Мадриду.
Сретко Калинић је признао да је он извршилац ове ликвидације. Он је инспекторима испричао детаље овог зверског убиства.
Међутим, у својој књизи "Земунски клан - ко је ко" Калинић наводи:
- Нисам извршио убисто Јуришића, али сам гледао како је убијен и све остало што се после дешавало са њим.
Истражни судија Специјалног суда у Мадриду Фернандо Андреу Мерељес саслушао је 15. септембра 2012. у Београду "Земунце" Сретка Калинића и Милоша Симовића као осумњичене за убиство Јуришића. Милош Симовић је тада потврдио је да је написао писмо пронађено у Валенсији у коме је описао злочин. Он наводи да је мотив убиства свађа Јуришића и Бојовића због жене.
На суђењу Луки Бојовићу, које је почело у Мадриду 2014. године, на питање судије да ли је починио убиство Јуришића, Бојовић је, како су медији преносили, кратко одговорио: "Тако ми Бога, наравно не".