"Погледам ниже и видим нема ноге, а нигде капи крви" Језиво сведочење таксисте који се затекао на станици у Новом Саду кад се урушила надстрешница: "Нисам исти човек..."

Са кнедлом у грлу ово је за Курир испричао таксиста који је у петак, 1. новембра неколико минута пре подне затекао на такси станици у Железничкој станици Нови Сад, док је чекао муштерију. Бетонска конструкција на улазу у новосадску станицу, из за сада непознатог разлога, пала је одједном на пролазнике. Више од 80 спасилаца учествовало је у рашчишћавању рушевина, испод којих је 14 људи трагично настрадало.

- Био сам на станици када је дошло до трагедије. Сваки дан сам ту и циркулише јако пуно људи. Тог дана у петак, био сам испред кола и у једном тренутку док сам чекао муштерију чуо сам снажан потрес - каже такиста и наставља да описује агонију у којој се нашао.

- Као да је нешто пукло. Затресло се тло, мислио сам да је можда и земљотрес у питању. Заглувео сам од јаке детонације. Био сам у облаку прашине.

Саговорник је потом описао да је у целокупном бунилу тог дана успео да реагује.

- Прибрао сам се и почео инстиктивно да трчим ка станици. Оставио сам и отворена врата од кола, у том тренутку нисам мислио ни о томе. Погледао сам у станицу и видео да је затрпана - каже он и брише чело од зноја.

- Ух. Овако је било даље. Кренуо сам да трчим на задњи улаз станице како би изнутра покушао да помогнем повређенима. Кад сам крочио у зграду станице почео сам да се сударам са људима, сви су бежали негде. Као да не знају на коју страну да иду и где су кренули.

Таксиста који годинама ради и превози Новосађане, каже да је уследила сцена од које не може ни да једе, ни да функционише.

- На самом излазу из станице, буквално на вратима видео сам дечка онако с леђа. Трчим ка њему и надам се да је добро, молим се у себи. Долазим до њега, окрећем се и видим... - каже наш саговорник, који потом почиње да плаче.

Брише сузе и скупља снагу да настави разговор који кида душу.

- Блед је као крпа, ма као бели папир, не реагује. Мислим, можда не реагује јер је у шоку од пада. А онда погледам ниже, видим нема ноге. Нема крви, нема ниједне капи - каже таксиста и додаје:

- Почео сам да трчим. Не знам ни ја где. Изгубио сам разум. Хтео сам да му помогнем, али он не реагује, седи у неком седећем положају и заледио сам се.

Требало му је неколико минута да се опет прибере и дође себи од шока који је доживео уласком на Железничку станицу Нови Сад након незапамћене трагедије.

- Помогао сам другим људима, а том дечку су пришли убрзо лекари Хитне помоћи, ја не знам да ли је он повређен или је преживео. Али ја сам од шока побегао, грешна ми душа нисам знао како да му помогнем - рекао је скривајући сузе.

- Ишао сам после да запалим свећу за душе тих људи. Ја од петка, верујте ми, нисам исти човек. Нисам. Не спавам и не могу да заспим јер имам те слике пред очима. То што сам видео, затекао испод тих рушевина, то не може да се опише - испричао је таксиста. 

Србија Данас/Курир