"НЕЋЕМО ДА ОДУГОВЛАЧИМО, ДРУГ ТИ ЈЕ УБИЈЕН..." Потресна исповест Милошевог пријатеља о кобној ноћи и СУСРЕТУ СА УБИЦОМ
"Сећам се да су ми инспектори рекли: 'Нећемо да одуговлачимо, друг ти је убијен'. Нисам знао шта ме је снашло и где се налазим".
Филип Бјелић, најбољи пријатељ Милоша Милеуснића (24) који је убијен пре три године говори о дану када је изгубио друга, суђењу убици и животу без пријатеља.
ЈЕЗИВА СИМБОЛИКА ЛАЖНОГ ИМЕНА ДИЈАНЕ ХРКАЛОВИЋ: Име узела по богињи, а презиме крије посебно свирепу причу
УЖАС! Таксиста ТЕШКО ПОВРЕЂЕН у удесу у Земуну: На терену хитна помоћ и полиција
ОТКРИВЕНО ШТА ЈЕ ПОЛИЦИЈА ПРОНАШЛА У СТАНУ ДИЈАНЕ ХРКАЛОВИЋ: На списку ОПАСНО ОРУЖЈЕ - једна ствар посебно важна у истрази
- Милош је увек уз мене, погледајте носим његову јакну. Неколико месеци пре него што ће бити убијен рекао ми је: "Ако одем у Америку, јакну ћу ти поклонити"- овако почиње причу Бјелић док поред себе одлаже Милошеву зимску јакну.
Били су цимери четири године. Делили и добро и зло у четири зида.
- Умео је Милош да ми каже: "Јој, Филипе када би ови зидови знали да причају шта све чују од нас". Ни помислио нисам да ћу се иселити из стана и да ћу износити и моје и његове ствари. Милошеви родитељи су ме питали шта желим да узмем од гардеробе. Рекао сам само јакну и то је то. Од тада је чувам и пазим где је одлажем - прича Филип док стиска прсте на рукама.
Тврди да му је тешко да се присећа дана када му је Неђељко Ђуровић узео највернијег пријатеља.
- Тог 27. јануара био сам у граду и вратио се око пет ујутру. Милош је био будан. Сећам се да сам га молио само да ме пусти да спавам, а он је желео што више да причамо. Стално ме је нешто запиткивао... - објашњава Филип и додаје да је Милош, затим, отишао да се види са девојком Катарином.
Из сна је Бјелића пробудила полиција.
- Сећам се да су ми рекли: "Нећемо да одуговлачимо, друг ти је убијен". Нисам знао шта ме је снашло и где се налазим. Испитивање су наставили у станици полиције. Док сам давао изјаву чуо сам како је звонио аларм на Милошевом мобилном телефону. Навио га је како бисмо заједно гледали Новака Ђоковића - прича Филип.
Како сам каже, најтежи му је био тренутак када је отишао у дом Милеуснића да изјави саучешће. Милошеви родитељи су му били попут његових.
Пролазили су дани, месеци и године од убиства студента из Чачка.
- Дошао је дан почетка суђења Ђуровићу. Стајао сам испред суднице, а Ђуровић је ишао ка мени. Нисам знам како да реагујем. Занемео сам од бола. Осећао сам се као да ћу пасти у несвест. Цело тело ми се најежило. Он је био хладан, безосећајан... Да таквог човека сретнем усред дана на улици не би ми било пријатно - прича Бјелић и додаје да једино што жели јесте да осуђени убица његовог друга буде у затвору до краја живота и да пати као што пати он за најбољим пријатељем.
Милоша Милеуснића памтиће по доброти, искрености и смеху који је ширио где год да се појави.
- Само да си насмејан баш таквог те памтим- најбоље осликава мог покојног друга Милоша.
