КАКО ЈЕ РАСВЕТЉЕНО НАЈКРВАВИЈЕ УБИСТВО У СРБИЈИ: Спаљивање доказа, страх сведока и притисак јавности - зашто су сведоци данима ћутали?
Претпоставља се да се полиција, након што је заказала најмодернија технологија, вратила свом најстаријем методу - "трубици".
Од нестанка породице Ђокић прошло је двадесетак дана, а од открића њихових спаљених тела више од две недеље. Чинило се да је полиција немоћна и да истрага не даје никакве резултате, али онда је, за мање од 24 часа ухапшен осумњичени за злочин, а затим је пронађен део новца и оружје којим су ликвидирани Горан, Гордана и њихова ћерка Лидија Ђокић.
КОНСТАНТИН И КОСТАДИН ОД РАНИЈЕ ПОЗНАТИ ПОЛИЦИЈИ: Ово су ухапшена браћа због убиства Ђокића - неколико пута мењали имена
СРБИЈА У ШОКУ ЗБОГ ИНФОРМАЦИЈА КОЈЕ ПРИСТИЖУ: Џонић данима долазио у кућу Ђокића након убиства? ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ снаје спаљене породице
ОТКРИВЕН УЗРОК СМРТИ У КОЈЕМ ЈЕ СТРАДАЛА ТРОЧЛАНА ПОРОДИЦА! Истрага довела до КЉУЧНОГ трага
Убиство трочлане породице Ђокић најкрвавији је злочин последњих година у Србији, који је потресао целу јавност. Горан (57), Гордана (56) и Лидија (25) Ђокић нестали су у ноћи између 25. и 26. септембра на путу од села Моравац до Алексинца где су живели. Њихова тела пронађена су шест дана касније и обистиниле су се најцрње слутње, а истог дана пронађен је и аутомобил "пасат" у коме су кренули пут Алексинца. Полиција која је до тада трагала за несталима, почиње истрагу о троструком убиству.
Чинило се да је пред полицијом немогућ задатак, поготово јер је имала шест дана заостатка за убицом или убицама. Злочинац се баш потрудио да за собом не остави никакве трагове, а изгледало је да је упућен у поједине полицијске процедуре, јер као да је унапред знао све кораке које ће полиција предузети.
Убиство Ђокића постало је приоритет за полицију, али модерна технологија у овом случају, макар у почетку, није довела до пробоја у истрази. Тела жртава су спаљена до непрепознатљивости и пламен је уништио сваки биолошки траг који је убица могао да остави. Исто је било и са колима, јер су и она била потпуно и темељно спаљена, па ни у њима није нађен ДНК. Није било ни отисака прстију, а једна од најпоуздањих полицијских алатки - мобилни телефони и базне станице, такође нису дали никакве резултате.
Макар не у почетку.
Полиција се нашла под огромним притиском и јавности, али и политичара, који воле да дају неодмерене изјаве да су случајеви решени, а онда од инспектора очекују да то и ураде, понекад и за нереално кратко време. Недеље су пролазиле и чинило се да полиција тапка у месту, да се убица извукао и да ће остати некажњен за свој стравични злочин.
А онда, невероватан пробој у истрази, за 24 часа полиција је у рукама имала осумњиченог за троструко убиство, али и чврсте матерјалне доказе који су га повезивали са злочином. Ухапшен је Горан Џонић (59), пензионисани ватрогасац из села Моравац, брат од тетке убијеног Горана Ђокића, који је живео неколико кућа од куће мајке убијеног.
Да су сумње полиције итекако утемељене, показао је и проналазак веће суме евра, наводно 43.000 код Џонића, чије поседовање никако није могао да објасни и претпоставља се да је то део разбојничког плена. Полиција је пронашла још два битна доказа, скутер који је наводни убица возио критичне ноћи, а за који се прво претпостављало да је, такође, спаљен и уништен. Потом, као круна, полиција је у стану ухапшеног Џонића у Алексинцу, пронашла пиштољ. Оружје је послато на вештачење, а претпоставља се да је из њега пуцао у Горана, Гордану и Лидију.
Како је полиција за само 24 часа успела да разреши овај злочин, ухапси осумњиченог и прикупи озбиљне доказе? Претпоставља се да се полиција, након што је заказала најмодернија технологија, вратила свом најстаријем методу - "трубици". Претпостављало се да је у злочин умешан неко од мештана, јер је очигледно било да је убица одлично познавао терен, па су Моравац и његови житељи били под сталним надзором полиције. Надзирана је чак и сахрана троје убијених Ђокића.
Полиција је, вероватно, притисла и све особе са досијеом у Алексинцу, Нишу и околини да одају потенцијалног убицу или макар неки детаљ који би евентуално довео до њега. То је испробана и успешна полицијска тактика, односно да се "обрише" кривична пријава за неко ситније кривично дело у замену за поуздану информацију о убиству. Полиција такође мотри ко ће одједном да се појави са великом сумом новца, купи нови аутомобил или стан.
Појавиле су се и две информације које су упућивале на исту особу - Горана Џонића. Један сведок је испричао да му је пензионисани ватрогасац, убрзо по злочину, вратио дуг. Та прича је већ изазвала пажњу полицајаца, а друга је била још битнија. Сведок је изјавио да је Џонић од њега тражио да му направи пригушивач за пиштољ пре злочина. Индиција се претворила у сумњу, а после хапшења Џонића инспектори су појачали притисак и докази су почели да испливавају.
Зашто нико од сведока није већ 27. септембра или 3. октобра отишао у полицију и испричао шта има? Претпоставља се да је реч о страху мештана. Вероватно ће се појавити и нови сведоци који ће се сетити још неких детаља који ће употпунити слику о злочину, а ћутали су три недеље.
Осумњичени Џонић је пензионисани ватрогасац, који је радио у Министарству унутрашњх послова. Он је вероватно уживао углед у својој заједници, јер се својевремено кандидовао и за општинског одборника на изборној листи Социјалистичке партије Србије, што је за неке био знак да је повезан са влашћу. Сведоцима понекад треба неко време да им се утисци слегну, да им проради савест, па да преломе и оду у полицију и испричају шта имају.
Више о убиству породице Ђокић, као и хапшењу осумњиченог за монструозан злочин који је згрозио Србију можете да прочитате ОВДЕ.