Порука на столу "ОТИШЛИ СМО У БАШТУ" само је увод у МИСТЕРИЈУ! Мајка признала да је убила сина а онда се десио ПРЕОКРЕТ, потрага за Ђорђем се никада није завршила
Један од најмистериознијих случајева у Србији
Када је 2010. године Србију потресла вест о нестанку Ђорђа Андрејића, сви су се надали да ће дечак из Мајиловца бити нађен жив и здрав. Међутим, убрзо ће се испоставити да ће његова судбина бити један од најмистериознијих случајева у Србији.
ПОМОЋНИК ЧУВАРА СРПСКОГ ГРОБЉА "ЗЕЈТИНЛИК" ЗЛОСТАВЉАО ДЕДА ЂОРЂА! Испливали детаљи ужаса у Солуну - држава одмах реговала
"80 ПОСТО САМ СИГУРАН ДА ЈЕ ОНА" Стигла дојава о несталој Јовани на Златибору - трагови воде у шуму?!
ОНИ СУ "НАЈВЕРНИЈИ И НАЈБОЉИ ВОЈНИЦИ" Месар је овог човека МРЗЕО - нови докази: Беливуков клан убијао и по иностранству
Те 2010. године, Марина Андрејић мужу је оставила поруку "отишли смо у башту", а два дана касније, почело је да се одмотава клупко несрећног догађаја.
Где су Марина и њен син, нико није знао два дана, све док се она избезумљена није појавила на локалном путу и људима који су је повезли до куће рекла како јој син нестао и како не зна где је.
Према писањима медија, након што је Марина дошла кући и рекла мужу да не зна где је Ђорђе, он је позвао полицију и пријавио нестанак.
У том тренутку, све је почело да бива замршеније и замршеније. Марина је током давања изјава полицији говорила контрадикторне ствари: прво да не зна где јој је син, да га је изгубила, а онда да га је онесвестила, да би на крају рекла да га је убила и покрила лишћем. Како је тада испричала, она се посекла на мотику, након чега је рекла сину да оде по помоћ, на шта је јој је он одговорио да неће. Она га је тада, како је тврдила, ударила једном дршком од мотике, који је био кобан за њега, а онда сакрила тело.
Марина Андрејић је након овога осумњичена за убиство, а потрага за телом дечака је почела. Међутим, на месту на којем се све наводно одиграло, није било тела нити било чега што би указало на злочин. Након месец дана, потрага је обустављена, а у исто време дешава се један велики преокрет: Марина у августу 2010. мења исказ и повлачи признање, наводећи да је злочин признала јер су је наводно полицајци малтретирали.
Ловци су тек 7. новембра 2010. у селу Мајиловац пронашли лобању, за коју је Биолошки факултет у Београду ДНК анализом најпре утврдио да је припадала несталом дечаку. Међутим, уследио је шок када је друга група вештака установила да је лобања опрана у избељивачу, што се ради кад се жели уништење ДНК. На њој нису нађени трагови повреда за које је мајка тврдила да му је нанела, а узрок смрти никада није званично утврђен. Остатак тела дечака никада није пронађен.
Марина Андрејић је оптужена за убиство сина. Виши суд у Пожаревцу ју је два пута проглашавао кривом за тешко убиство детета и првостепено ју је оба пута осудио на 20 година затвора, али Апелациони суд у Крагујевцу ју је ослободио због недостатка доказа. Андрејићева је затим пуштена из пожаревачког Истражног затвора, у ком је провела 703 дана.
Након тога, она је тужила државу и тражила 17 милиона динара одштете, а донета је одлука да јој буду исплаћена 2 милиона.
Марина Андрејић је раније тврдила да није убила сина и да се нада да је он и даље жив.
- У истрази су ме натерали да признам злочин и две године сам ни крива ни дужна провела у затвору. Не прође дан а да се не запитам да ли је Ђорђе и даље жив, а имам разлога да верујем да га је неко отео. Не знам ни да ли детету да палим свећу... Ипак, чекам и надам се да ће ми се Ђорђе једног дана појавити на вратима. Кажу да ме у судском депоу чека лобања мог сина, да је сахраним, али чија је то глава била? Верујем да та лобања није његова - казала је тада Марина.
