ПОСЛЕДЊИ ОПРОШТАЈ: На градском гробљу у Чачку сахрањен зверски убијен Милош Милеуснић

Зверски убијен студент из Чачка Милош Милеуснић (24) сахрањен је на градском гробљу у Чачку. Био је то достојанствен испраћај на вечни починак насилно угашеног живота младог Чачанина, а радници "Градског зеленила" кажу да нису запамтили да је на једној сахрани било више људи.

НОВИ СТРАВИЧНИ ДЕТАЉИ УБИСТВА: Раскинуо са девојком, па кренуо у КРВАВИ ПИР?! Пре студента срео је ЖЕНУ, а ево зашто није напао њу!

У мучној тишини, уз тешке уздахе и једва чујне јецаје, крај одра свог сина стајали су отац Горан, чувени чачански хирург, мајка Виолета, познати стоматолог, и његова млађа сестра Александра, студент на Фармацеутском факултету у Београду. Примали су саучешћа бројне родбине, својих колега, комшија, али понајвише од Милошевих пријатеља, другова, ортака са Факултета за управу и безбедност, на коме је био на завршној години студија. Посебно је било потресно када су у капелу стигли Милошеви другари, навијачи црно-белих са урамљеним дресом са потписима Партизанових играча.
 

Његов осмех и његова појава никога нису могли да оставе равнодушним. Био је пун енергије и знао је како се живи, једноставно волео је живот, који је нечијим безумљем насилно прекинут – овим речима опраштали су се пријатељи, родбина, ортаци од Милоша, кога су сви од реда звали "људина" или "сила од човека". - Како да ову бол издржи мајка Милошева, како да издржи један отац, иако стамен, овакав какав је Горан? Са ким ће он сада на скијање? Како да ово издржи млађа сестра, која изгуби најлепшег и најбољег брата?

Са венцима и цвећем у рукама колона људи који су прилазили капели чачанског гробља била је дуга неколико стотина метара.

ЦРНИ МАГ БИ ДА ВЕША ПОГЛАВАРА СПЦ! Језива претња српском патријарху: Обесићемо те наопачке на Теразијама

Свако ко га је упознао пожелео је да се опет сретне са њим. Јер, Милош је био момак за пример. Поручујемо му одавде да ћемо му чувати Каћу (Милошеву девојку), да не брине – опраштали су се његови другари, док су девојку скрхану од бола придржавале другарице и тешиле је.

Док су сандук спуштали у раку, партизановци су упалили бакље. На гробљу је била потпуна тишина, чули су се само тупи ударци грумена земље о дрвени сандук. То је најјезивији звук који ће, сигурно, његови најмилији памтитити за цео живот.

Ваша бол је велика и она временом неће бити мања. Долазиће људи и тешиће вас разним причама, али највећа утеха и нада за вас је сазнање да ћете једног дана опет срести вашег сина – обратио се свештеник Милошевим родитељима.