"АКО МЕ ЧУЈЕ, ЖЕЛИМ ДА ЈОЈ СЕ ИЗВИНИМ" Мајка девојчице коју је ЗВЕРСКИ усмртио дечак-убица проговорила о монструму: Као да ју је брат убио
Неутешни родитељи говорили о дечаку и његовим родитељима
У потресном сведочењу мајке девојчице коју је дечак убица усмртио у школској клупи свака реченица је тешка "тоне туге".
ЈЕЗИВА САОБРАЋАЈКА КОД ДОЉЕВЦА: Мотоциклиста превезен у болницу у лошем стању, без свести!
СВАЂА У КАФАНИ ДОВЕЛА ДО КРВАВОГ ОБРАЧУНА: Демолиран локал у Обреновцу (ВИДЕО)
ДОК ИХ СМРТ НЕ РАСТАВИ! Дечак-убица КРВНИЧКИ убио две најбоље другарице, Адриана и Ангелина се судбински упознале ни не слутећи да ће имати исти КРАЈ
Дечак убица у крвавом пиру у школи је смишљено гађао децу у главу, не остављајући им шансу да преживе, а онда је зверски решетео њихова тела.
О томе су на суђењу дечаку и његовим родитељима због нанетог бола и патње, проговорили и родитељи убијене стасите и прелепе девојчице која се са породицом у Србију доселила две године раније јер су желели да живе међу својим народом и у духу наше традиције.
Њеном оцу и мајци најтеже је пало што им је ћерка убијена у њиховој постојбини, где су им корени и где су и непознате људе доживљавали као најближи род.
- Моја ћерка није убијена у дискотеци. Наша деца се нису нашла на погрешном месту и страдала јер су се дружили са криминалцима и дрогиранима него су живот изгубила у школи. У Србији коју је она највише волела иако је рођена и одрасла у Француској. И муж и ја смо рођени у Француској, али су нам родитељи одавде. Радила сам у апотеци у Француској и када год би дошао неко из Србије ја сам њену желела да помогнем јер осећам ту припадност. Зато ово доживљавам као да је њу БРАТ убио. А зашто? Трагамо за одговором и морамо га наћи. Зашто је убио нашу децу и Драгана - испричала је она у среду сведочећи у парници ње и њеног супруга као француских држављана против родитеља дечака убице, Основне школе "Владислав Рибникар" и државе.
Девојчицина неутешна мајка је говорила врло сталожено и на одличном српском језику иако је својих 40 година провела у Француској где је и рођена, али је са родитељима увек разговарала на српском језику да би касније и децу са супругом научила колико год је могла да говоре српски.
- Мислим да нисмо нигде погрешили, али сумњам да смо погрешили што смо се преселили у Србију. И сада ако ме моја ћерка чује желим да јој се извиним што сам је у школу послала тог јутра и можда што смо се вратили у Србију - рекла је она ломећи руке и заплакавши горко.
Она је ипак смогла да открије шта је поред двоје млађе деце инспирише да живи даље. Стиснувши усне и климајући главом је рекла:
- Верујем да ће моја ћерка наставити да инспирише иако је мртва, и да жртва тих живота није узалудна.
Извор: Србија Данас/Република/Аделарда Поповић/Пренела: Т.М.
