Познати грађевински предузетник убијен на кућном прагу: Када је улазио у зграду, убица му се пришуњао и сасуо кишу метака

Грађевински предузетник Драган Стојановић Стојке убијен је на данашњи дан пре 11 година на кућном прагу, у ходнику зграде у Улици Салвадора Аљендеа на Карабурми, у којој је живео са мајком и сином који је тада имао девет година.

Тог дана око 1.25 сати Драган Стојановић је ушао у зграду, а убица за њим. Када је кренуо ка степеницама које се у приземљу како би се попео на први спрат до свог стана, одјекнули су пуцњи. У питању је била класична сачекуша, по већ опробаном систему, у ком се убица упозна са кретањем и навикама своје жртве, а она тако постаје лака мета.

Убица је у Стојановића испалио цео оквир, осим једног метка. Њега је испалио када је пришао жртви и приближио цев пиштоља, циљајући у главу. Осим у главу, Стојановић је упуцан и у груди. Хитна помоћ затекла је Стојановића без свести и пулса. Имао је видљиве повреде главе и обилно је искрварио. Реанимација није била успешна.

Ипак, умало су настрадали и невини. Три метка прошла су кроз улазна врата стана у приземљу у ком је спавала девојка која само што је дипломирала на факултету. Она је, због страха, одмах након увиђаја отишла из стана. Један од метака погодио је и дно улазних врата суседног стана.

Прала крв свог брата

Ипак, Стојановићева мајка није чула пуцњаву, нити је видела мртвог сина. Његова сестра је, како би поштедела мајку језивог призора, који је затекла, прала крв свог брата.

- Ту му је био и син. Изашле су и комшије. Мене су позвали чим су ми убили брата и одмах сам дошла. Ходник је био крвав. И врата стана испред којег је убијен. Изрешетани су били зидови, врата... Опрала сам ходник после полицијског увиђаја да мајка и Драганов син не виде крв - испричала је за медије потресена Драгана.

Убица никада није пронађен

Мотиви убиства нису били познати и полиција је испитивала све контакте и послове Стојановића. Инспекторису на информативни разговор позивали све Стојановићеве пријатеље, како би дошли до података који би помогли у откривању мотива злочина и хватању убице. Ипак, то није уродило плодом.

Зграда у којој је Стојановић живео била је потпуно необезбеђена и није имала камере. Интерфон није радио, а улазна врата могао је да отвори било ко. Убица је одлучио да Стојановића ликвидира баш у приземљу највероватније због тога што у два стана у приземљу, испред којих се убиство десило, нико не живи, те је имао довољно времена да неопажено побегне. То је уродило плодом, јер убица никада није пронађен.

Станари зграде су, после злочина, испричали да је Стојановић живео са мајком и сином, а да му је супруга отишла у Енглеску. Они су истакли и да је "зграда веома ризична за живот", да се станари често мењају и да не знају ко све хода ходницима испред њихових врата.

Имао дебео досије

Не може се рећи ни да је Стојановић имао беспрекоран досије. Штавише, његов досије био је подебео. Хапшен је због тешких крађа и разбојништава, а одлежао је затворску казну због убиства 1996. године. Из затвора је изашао недуго пре убиства.

Бавио се грађевинским пословима, а сумњало се да му је више особа дуговало новац, али да је и он био у дуговима. Такође се сумњало да се бавио продајом наркотика, а да је новац добијен на тај начин покушавао да "опере" управо кроз грађевинске инвестиције.

- Доводио је човека кога је представио као свог кума, иначе грађевинског инвеститора. Били смо заинтересовани да средимо зграду, али испоставило се да су темељи преслаби и да не би издржали надзиђивање. Драган се тада разбеснео, претио је и био је врло груб према комшијама - испричао је у то време један од станара зграде.

Извор: Србија Данас/Телеграф