"ПРЕПЛАКАЛА САМ ПРАЗНИКЕ" Драган (15) убио се прошле године: Мајка НЕУТЕШНА, једна ствар је највише боли
Драган Дрљић нестао је у ноћи између 2. и 3. дебруара, а затим је на панчевачком кеју пронађен његов бицикл.
Данијела Дрљић, мајка петнаестогодишњег Драгана из Панчева који се пре годину дана убио скоком са моста у Тамиш са тешким каменом у торби, каже да је тешко кад идеш улицом и видиш другу децу.
ПРЕТИО ДА ЋЕ УБИТИ ЖЕНУ И ЋЕРКУ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ: Полиција одмах реаговала - одређен притвор мушкарцу из Краљева
УЖАС У НИШУ: Такси покосио мушкарца (66), ПРЕМИНУО У БОЛНИЦИ - на лицу места језива сцена
ЗВЕРСКА ДЕЛА ВЕЉЕ НЕВОЉЕ НЕ ПРЕСТАЈУ ДА ТРЕСУ СРБИЈУ: Прошло је годину дана од хапшења КРИМИНАЛНЕ ГРУПЕ због ових МОНСТРУОЗНИХ убистава
- У сваком тражим бар мало њега. Ухватим себе како пиљим у њих, па спустим поглед, буде ме срамота - истиче Данијела.
- Драганова разредна и другови из школе су јуче били на гробљу. друг му је свирао три песме, исти дечак који му је свирао и на сахрани. Плакала сам када су ми рекли шта планирају, али не од туге, била сам дирнута јер мој Драган није заборављен... - каже несрећна жена.
Драган Дрљић нестао је у ноћи између 2. и 3. дебруара, а затим је на панчевачком кеју пронађен његов бицикл.
Одмах су алармиране службе због сумње да се догодило најгоре. Његова мајка је све време седела на кеју, надајући се да ће се Драган однекуд појавити.
Међутим, сутрадан је његово тело извучено из реке, а живот породице Дрљић је заувек промењен.
- У суботу 29. јануара дали смо Драгану годину у кругу породице. Када одеш на гробље и када видиш слику његову, онда те стварност удари у главу и тек онда је најгоре. Најтежи је тај тренутак када гледаш споменик и слику. Сада када су били празници преплакала сам 31. и 1. као и Бадње вече, а онда је била његова слава Свети Јован. Ту сам некако гледала да се суздржим. Први пут је све изгубило своју чаролију. Рад и посао су ме једино одржали, јер док радиш заборавиш стварност, макар на кратко - каже она.
Присећа се сахране...
- Друг који му је свирао на сахрани, свирао му је за годишњицу. Сећам се да сам на гробу остала сама кад су сви отишли и да сам га замолила да два пута одсвира песму. То ме је тада некако смирило - прича неутешна Данијела.
Каже, сада се труди да помогне другој деци, да тако буде корисна и нађе утеху.
- Синовљев најбољи друг живи ту код мене у крају. Њему сам поклонила Драганове књиге како би он лакше учио, а данас, сутра, нека и он поклони неком детету, па да, ето, иде некако даље, да буде нешто добро од свега. Тешко је када идеш улицом и видиш децу. У сваком тражим барем мало Драгана, кад их сретнем најежим се. Исто тако возе бицикл, плави су, иста фризура, фигура... издалека кад их погледам, помислим да је он. Ухватим себе да пиљим, па спустим поглед, буде ме срамота - каже она.
Дечак је пре него што је скочио с моста оставио опроштајно писмо на 17 страна што је дубоко потресло и полицајце који су радили на овом случају.
