ПРЕЖИВЕО ПЕТ АТЕНТАТА, УБИО "ОЦА" ОРГАНИЗОВАНОГ КРИМИНАЛА У СРБИЈИ: Како је Горан Вуковић добио надимак Мајмун
Горан Вуковић звани Мајмун од малена је стицао искуство на београдском асфалту
Вуковић је рођен у Београду 1959. године, а како је био са Вождовца, узор му је био Ђорђе Божовић Гишка, са којим се дружио још као малолетник, као и Љубомир Магаш ком се дивио а којег је на крају и убио.
ПРОМЕНИО ДРЕС И ЗАИГРАО ЗА КАВЧАНЕ: Ко је Краљевчанин који је умешан у убиства десеторице Шкаљараца?
ШИФРЕ, ТАЧНА САТНИЦА, КОНТРАПРАТЊА: Беливука и Месара обучавао ПРОФЕСИОНАЛАЦ? Њихово делање указује само на једно
УЖАС У ЗАКЛОПАЧИ: Питбул РАСТРГАО руку детету (13) и нанео му тешке телесне повреде
Од пентрања по прозорима и провала у станове до убиства човека који се сматра "оцем" организованог криминала у Србији, Вуковићев живот био је поприлично турбулентан.
Познаници су га описивали као згодног, високог, пријатног младића који је патио због страха од Љубе Земунца који му је иначе био идол.
На робију је први пут "заглавио" са 24 године, 1983. године, а јавности је постао познат 1986. године када је у Франкфурту, испред зграде суда, упуцао Љубомира Магаша познатијег као Љубу Земунца. Овај догађај га је уздигао у сам врх криминалног миљеа.
Ухапшен је испред зграде суда смејући се, а за убиство Магаша, одслужио је казну од 5 година затвора у Немачкој.
Много је прича испричано о Горану Вуковићу, али прича о чудном надимку који звучи увредљиво некако је скрајнута. Упркос томе што надимак звучи увредљиво Вуковић га је добио због своје спретности.
Вуковић је надимак Мајмун добио због изузетне спретности да се пење по зградама. Он је могао да се са спољне стране зграде попне на други спрат, а ретко ко је био способан за тако нешто. У тим "акробацијама" није имао конкуренцију.
Вуковић је чак пет пута избегао смрт. Наиме, он се многима замерио па им је тако био на листи за одстрел.
Први пут је на њега пуцано из ручног бацача односно "зоље". Врата на аутомобилу била су отворена а пројектил је прошао између седишта и кроз Мајмунове ноге.
Други пут је испод његовог аутомобила подметнута бомба. Бомба ипак није активирана а претпоставља се да возило и Мајмун нису одлетели у ваздух јер је са њим, као сувозач, био син тада високог и истакнутог генерала.
Трећи пут, нападачи су на Вуковића припуцали из мрака. Само три недеље након тога, на исти начин непријатељи су поново покушали да га ликвидирају.
Пети пут десио се у близини дискотеке "Лув". Вуковић је видео обрисе у мраку, пришао и од момка ког је затекао отео шкорпион као и легитимацију савезног СУП-а.
Иако је успео да преживи најмање пет атентата, Вуковића срећа није могла пратити довека. 12. децембра 1994. године. десио се још кобан напад на њега, а одиграо се испред Југословенског драмког позоришта. Нападачи су пришли из парка "Мањеж" и сасули у смеру Вуковића 25 метака.
Очевици кажу да је, пре него што је почела пуцњава, Вуковић погледао испод свог аутомобила да случајно није подметнута бомба, међутим није очекивао рафалну паљбу.
