Пријатељица из Србије јој нашла посао у Италији: Постала је роб и имала секс са неколико људи дневно
Жртве трговине људима некако као индигом пресликано имају сличну судбину - велика обећања, грандиозне речи, а онда силовање, "ринтање" без плате и живот који личи на ропство
Ми смо у новосадској сигурној кући, која је својевремено била прихватилиште за жртве трговине људима, разговарали са управницом др Надом Падејски Шекеровић, која је желела да нам исприча случај једне од експлоатисаних жена.
Молила нас је да остане анонимна и да се о њој говори у трећем лицу, јер је после свега оно што је тој жени неопходно - мир и анонимност.
Наиме, прича почиње на крајње невероватан начин. Девојка из централне Србије добија пословну понуду и то ни мање ни више од своје најбоље пријатељице.
- Занимљива чињеница је да јој је то најбоља пријатељица постала у претходне две или три године. Дакле, класичан мамац. Пријатељица јој обећава да ће је спојити са својим познаницима у Италији, који држе кафану, где би жртва требало да ради. То се и дешава, она одлази, а онда почиње пакао - препичала нам је Падејски Шекеровићовај трауматичан случај.
Жртва одлази да ради, а испоставиће се касније да је основна карика овог ланца трговине супруг њене најбоље пријатељице, који врбује девојке и одводи их у проституцију и даноноћни рад.
Девојци која је доживела ужасно искуство, убрзо бивају одузета документа, она ради као роб, а неколико пута дневно морала је да има секс са непознатим људима, које су јој познаници, њој добро познатог брачног пара, доводили.
Питали смо Наду шта је оно што је карактеристично овој причи, шта је везивна нит овог и свих других оваквих стравичних искустава. Одговор је био јасан - неинформисаност.
- Желела је бољи посао, понуду је добила од особе која јој је уливала поверење, а онда ју је назвао неко ко говори наш језик и рекао јој "данас ћеш кренути из Београда у пет ујутру, сутра ћеш стићи у Палермо у 10 ујутру и тамо ће те дочекати тај и тај. Он ће те одвести у кафић" и ту је био почетак краја - присетила се Нада Падејски Шекеровић ове тешке животне приче.
На срећу, тамошња полиција у сарадњи са српском разбила је овај ланац, а жртва је превезена назад у Србију, па је уследио живот и период опоравка у Сигурној женској кући у Новом Саду.
Најчешће средство врбовања није присила, већ поверење, примамљива понуда и нереална обећања.
Мотивација: укупне прилике у земји порекла, сиромаштво, рат, бољи живот негде другде, дискриминација, насиље у породици, природне катастрофе.
Мамац: примамљиве понуде за посао, бољи услови живота, већа могућност запослења, живот без насиља, веровања у лажна обећања.
Након свега, процес реинтеграције жртве је болан, тежак и неизвестан. Она је обележена, јер средина не разуме да је млада жена пошла негде даље у потрази за бољом будућношћу.
Она је за њих етикетирана као неморална, "курва", која је преко кревета желела да дође до новца. Тешко се после свега може запослити и веровати било коме. Њу средина одбацује и нико се не пита шта је она прошла.
Да ли сам некоме оставио/ла копију своје личне карте?
Да ли сам неком оставио/ла копију пасоша?
Слагао/ла сам родитеље, јесам ли неком другу или другарици рекао/ла?
Да ли сам се информисао/ла где је најближи конзулат?
Знам ли које су тамо мобилне мреже и како све фукционише?
Знам ли где је била најближа полицијска станица од тог стана у ком је договорен боравак?
