"ПУНЕ СЕ ЏАКОВИ, КОСКЕ СЕ СКУПЉАЈУ РУКАМА" Рукавице, одела, чизме, најлони - добро уиграна рутина Вељине месаре
О злочинима Беливуковог клана остале су да сведоче фотографије убијених мушкараца
Клан Вељка Беливука, званог Веља Невоља, и Марка Миљковића, познатијег као Маре Месар, имао је прецизну, и добро уиграну рутину, уклањања тела мушкараца које су убили. За целу "процедуру", како су сами говорили, требало им је свега око сат и по времена. Колико су добри били у томе показује управо то што ниједно тело, од најмање пет особа које су мучили, па ликвидирали, није пронађено и готово је сигурно да никада неће ни бити.
ИЗГОРЕО АУТОМОБИЛ У ПОКРЕТУ НА АУТО-ПУТУ МИЛОШ ВЕЛИКИ: На лицу места ватрогасна екипа (ФОТО)
"НЕ ДАО БОГ НИКОМЕ ДА МУ СТРАДА ДЕТЕ" Дека настрадалог Стефана (9) неутешан - Лука помиње брата сваки дан
"ВАДИЋУ ОЧИ ЊИХОВОЈ ДЕЦИ" Радојевић тражио помоћ из Црне Горе - како је навијач Звезде планирао да убије Беливука
О злочинима Беливуковог клана остале су да сведоче фотографије убијених мушкараца, које су морбидно правили и међусобно размењивали кроз шалу, разговори и поруке о детаљима незапамћених злочина, али и сведочења припадника клана који су одлучили да сарађују са полицијом и Тужилаштвом за организовани криминал.
Управо је сведок-сарадник у случају против клана Веље Невоље, иначе и сам припадник истог и учесник у најмање четири убиства, открио на који начин је ова криминална група уклањала доказе и тела својих жртава након што би их мучили до смрти. Детаљи су језиви, скоро колико и описи мучења жртава...
Припадници овог клана добро су знали шта све треба да ураде да би се побринули да своје ДНК трагове не оставе на жртвама, као и да трагови жртава не буду на њиховим стварима. Управо су томе поклањали велику бригу и увек су имали једну особу из клана која је била задужена да им, дословно купи опрему за убиства - најлон, канапе, лепљиве траке, црне кесе за смеће, секире, мотке, радна одела, јакне и гумене чизме. Без ове опреме у собу за мучење или "кланицу", како су тајну просторију у кући у Ритопеку, међу собом звали, нису ни улазили.
Док би једна екипа била укључена у превожење намамљене жртве на "састанак" у Ритопек, друга је увек увелико била у кући и припремала се за мучење и убиство. У тој екипи обично би били и Беливук и Миљковић. Из Ритопека су давали инструкције остатку екипе и чекали долазак своје жртве.
Према наводима из оптужнице против овог клана, у тајну собу би улазили тек након што зидове и подове обложе најлоном и унесу све што им је потребно за иживљавање. Своју гардеробу би скинули у кући, па се пресвлачили у радна одела, а на ноге су обували гумене чизме, док би руке штитили хируршким рукавицама, а преко њих би углавном навлачили и молерске рукавице. Сву опрему, сем гумених чизама, би након сваког злочина спаљивали. Чизме су прали. Грешку су направили током убиства Здравка Радојевића када пре убиства и одсецања главе, на зидове нису поставили најлоне.
Најлоне су иначе качили на куке уграђене на зидовима. У овој просторији била је и индустријска машина за млевење меса у којој су касније уништавали цела тела...
О стравичним детаљима комадања тела након убиства тешко је и писати. Довољно је рећи да су имали целу процедуру - који део тела се прво сече, на који начин и зашто. Да ситуација буде јаснија, у клану су имали и једног члана који је по образовању месар - Војислава Ђорђевића. Да ли им је он дао савете како је најбоље комадати људско тело или су то научили на неки други начин, за сада није познато. У комадању тела Здравка Радојевића учествовали су, према наводима оптужнице, Вељко Беливук, сведок-сарадник Бојан Хрватин и Милош Будимир. Његов задатак је био да "решава комаде који су им требали да би машина самлела".
Исецкане делове тела морали су додатно да уситне да би могли да их убаце у машину за млевење меса. Тело су, као што је приказано на фотографијама које су објавили званичници Србије, држали у два корита.
Начин на који су припадници клана причали о овим стварима је дубоко потресан и изузетно стравичан. У свом сведочењу Хрватин је објашњавао да су, ето, водили макар рачуна да масакрирање раде увек када жртва буде убијена, да не би "трпео те болове".
Дешавало им се да им млевење тела "закочи", у тим ситуацијама "процедура" је могла да траје дуже. Али ако ми све урадили по "протоколу" "ишло је брзо", рекао је Хрватин.
- После тога се пуне џакови. Коске.. Скупљају се рукама - објаснио је сведок-сарадник.
- Посао уклањања течности и крви био је лично Беливуков задатак, рекао је Хрватин. Инсистирао је да то ради лично јер је водио рачуна да све буде уништено, да никакав траг не остане. Очигледно је знао шта ради и тај задатак није хтео, или смео, да препусти никоме - рекао је Хрватин.
- Углавном се избегавало да се пали у кући зато што је ватра, мрак, види се, а и постојало је боље место. Лично је палио Веља, али и Боске. Паковано је у џакове, прво у један, па у други да се не би контаминирао ауто или успут нешто да не испадне - навео је Хрватин у Тужилаштву.
Самлевене делове тела бацали су у Дунав. И за то су имали јасан правилник - све би паковали у џакове, у по неколико њих. Њих су колима одвозили километар, километар и по даље из Рипња до Дунава. Онај ко улази у воду на себе је облачио рибарско одело, веже се за струк конопцем, а други крај конопца држао је други припадник клана како првог не би повукла струја.
- Тај у води иде што дубље са џаком. Када види да више не може, скалпелом исече дно џака и што даље од себе истресе садржај у воду - описао је сведок-сарадник.