"Пут без повратка, кратак и тих, остао је урезан у срцима свих" Потресна песма о убијеном дечаку (17) из Лесковца расплакала је целу Србију
Након убиства тинејџера из Лесковца, на друштвеним мрежама објављена је песма под називом "Пут без повратка", а речи су упућене управо њему којег је насмрт претукао некадашњи друг из одељења.
Речи упућене дечаку из Лесковца (17) којег је 27. новембра насмрт претукао некадашњи школски друг (18) из истог града, одзвањају Србијом! Његови најближи се и даље опраштају од тинејџера, тражећи начин да се на прави начин поздраве са њим.
Дечак је иначе, јуче сахрањен на Светилоилијском гробљу, када су га на вечни починак испратили његови најближи, хранитељи, а на гробље је дошао и велики број његових школских другарица и другара.
Једна од порука убијеном дечаку, који је био јако вољен у свом граду, осванула је недавно на друштвеним мрежама и потресла је цео Лесковац, а и околину. Наиме, на друштвеним мрежама објављена је песма под називом "Пут без повратка". Дирљиве речи погодиле су оне и са најтврђим срцима.
Пут без повратка
Враћао се из школе, торба на рамену,
поглед му уморан, ал' срце у пламену.
Андрија, дечак са сновима чистим,
није знао да кораци воде ка месту мрачнијем, тистим.
На углу су стајали, другови, знани,
осмеси хладни, погледи избрани.
„Хајде овамо," рекли су тихо,
а ветар је шаптао: „Не иди, није сигурно."
Једна реч, па друга, све се прелило,
у очима њиховим нешто се сломило.
Прва песница пала је нагло,
а затим их је киша, бесно пратила даље.
Андрија је стајао, није ни плакао,
свет му се рушио, тело је падало.
„Зашто?" - прошаптао,
ал' нико га чуо није,
другарство постало је звер која бије и убија.
Улица пуста, месец је гледао,
док је његов живот полако нестајао.
Другови отишли, оставили га самог,
на хладном бетону, без ичег драгог.
Сутра ће рећи: "Ма игра је била"
ал' игра им руке крвљу је опрала.
Мајка ће плакати, прозором гледати,
чекати сина што се неће повратити.
Пут без повратка, кратак и тих,
остао је урезан у срцима свих.
Андрија, светло у ноћи сада, твоја прича нек свуда одјекује сада. Нека те памте по осмеху благом, по срцу које је волело снагом. А ми ћемо носити твоје име у свему, да свет учинимо бољим, бар у неком трену! Волим те, Аки, мили мој! - пише у објави испод дирљиве песме.
Он је, подсетимо, од 2011. године живео у хранитељској породици, а његови хранитељи су о смрти тинејџера сазнали на вестима. Потресени трагедијом, они и даље не могу да се помире са чињеницом да њега нема.
Иначе, они су се спремали да прославе његов 17. рођендан, 11. децембра. Дечака је поклон већ чекао, а уместо славља, нажалост ова породица је спремала сахрану убијеном дечаку.
- 11. децембра требало је да напуни 17 година. Хтели смо то да прославимо, купили смо му поклон... - кажу кроз сузе.
Дечаку је смртоносне повреде тог 27. новембра задао некадашњи друг из одељења (18), након чега је побегао. Осумњичени је саслушан у просторијама Вишег јавног тужилаштва у Лесковцу, када је искористио своје законско право да не износи одбрану, односно бранио се ћутањем.
Србија Данас/Курир