Разговарале су, а онда се позив само прекинуо: Мајка погинуле девојке у Новом Саду није ни слутила да је у том тренутку бетонска маса пала на њену ћерку и убила је

"То је био анђео, баш какво јој је и име. Прави анђео... Сад анђела више нема, нема га више уз мене. За мене нема више живота. Отишао је с њом. Ми смо сломљени. Не могу више ни да дишем, нити живим", грцајући у сузама говори мајка девојке (20) из Старе Пазове, која је погинула због пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду.

- Отишла је на ту кобну железничку како би се нашла са својим дечком. Требали су да оду код њега како би прославили његов рођендан за викенд. Били су срећни. Прво се јавила сестри, а онда и тати да је тамо и да је све у реду. Касније је позвала мене да се и мени јави да је стигла на станицу. Кратко смо разговарале, а онда се позив само прекинуо. Мислила сам да је нестао сигнал или да је стигао момак. Нисам ни слутила да је у том тренутку бетонска маса пала на моју ћерку и убила је - говори мајка кроз сузе.

На прву се, каже, није уплашила, али је касније видела вести о несрећи. Почела је да зове ћерку, али није могла да је добије.

- Нисам се одмах уплашила, све је било добро. Али и даље нисмо могли да је добијемо, а кад сам добила Милошевог брата који такође није могао доћи до ње, тад је настала паника. Онда сам видела иницијале на порталима. Утрнула сам. Одмах сам са супругом кренула према Новом Саду. Стигли смо до станице, али нисмо могли да добијемо никакве информације. Још се ништа није знало. Потом смо отишли до болнице, али ни тамо нису могли ништа да нам кажу. Почела сам да лудим. Нисам могла да дођем до своје ћерке. Тад је муж остао испред болнице са својом мајком да чека неке информације, а ја сам с рођаком отишла до полиције по информације - у даху говори мајка погинуле девојке.

Кад јој је полицајац потврдио да јој је ћерка међу погинулима, није веровала да је то истина.

- Нисам више била свесна ничега. Нисам знала где се налазим ни како да реагујем. Све ми се изгубило. И ум и све. Рекли су ми да је мртва, да је моја ћерка мртва. Да је дете које је тек почело да живи мртво. А међу погинулима је и њен дечко. Њега сам волела као свог сина. Не могу да вам опишем бол коју сам осећала. Деца су ми мртва. Само ми је то пролазило кроз главу. Па они су за идућу годину планирали свадбу, а њега смо данас сахранили, а моју ћерку ћемо сутра. Деца у двадесетим годинама. Не знам ни како сам на крају дошла кући, све ми је у магли - говори мајка кроз плач.

Сахрану ћерке, каже, нема снаге да организује.

- Како да своју ћерку ставим у хладну земљу? Како то један родитељ може да уради? Данас сам била с њом док је лежала у сандуку. Нисам могла да верујем да је она унутра. Викала сам, дерала се да се устане... Рекла сам јој да устане, да не може да буде мртва... Како она може да буде мртва? Па она има само 20 година, као и момак. Не знам, не знам... Цео ми је живот стао... Не знам како ћемо моћи даље. Супруг и старија ћерка су сломљени. Хвала Богу на добрим пријатељима и рођацима који нам помажу у свему. Ја не могу сама ништа, није остало живота у мени - додала је.

На препуцавања у јавности о томе ко је крив, каже да су сви криви, али да је то за њих сада непотребно.

- И даље не може да ми уђе у главу да ми нема детета. Да нема мог анђела који ће ме при изласку из куће поздравити, као и по доласку. С којом ћемо се веселити њеним успесима, с којом ћемо славити рођендане и празнике, с којом ћемо дочекати унуке... Тога више нема, то је све отишло с њом у хладну земљу - закључила је мајка у сузама.

Извор: Србија Данас/24сата