"РЕЦЕПТ ЗА ЛИКВИДАЦИЈЕ ОЛОША ТРАЈЕ ПЕТ ДО ШЕСТ СЕКУНДИ" Земунци кретали у "лов" без милости, Сколе није имао шансе (ВИДЕО)
Сколе је знао да су му осветници за петама, а стигло му је и последње упозорење!
Прави земљотрес у српском подземљу догодио се 15. јануара 2000. године када су у тадашњем хотелу "Интерконтинентал" убијени Жељко Ражнатовић Аркан, његов пријатељ Милнеко Мандић и полицајац Драган Гарић. Мета је био Аркан, командант Српске добровољачке гарде, краљ српског подземља.
"НАЛУПАО БИХ ГА ДА ДОКАЖЕМ ДА ЈЕ ОВЧИЦА" Буца Џамбас се сукобио са Кристијаном, па га РАЗОТКРИО! (ФОТО)
ОПЕТ ЖЕЛЕО ДА ПОБЕГНЕ! Српски "Ел Чапо" пребачен у војну базу, ово су детаљи акције
ТРИ ГОДИНЕ ОД СМРТИ АРКАНОВОГ УБИЦЕ: Изрешетан на семафору, био један од кључних људи у подземљу (ФОТО)
Касније ће се испоставити да је иза ликвидације у "Интерконтиненталу" стајала озбиљна криминална организација. Ипак, "завереници" нису дуго уживали у свом успеху, јер је већ за неколико недеља уследила крвава освета. Осим полицијске истраге, своју "истрагу" спровели су и припадници злогласног Земунског клана. Они су направили списак осумњичених и почели су да их лове без милости, као дивље звери. Потоци крви почели су да теку Београдом и Србијом.
Зоран Ускоковић Сколе, у градским гласинама помињао се као организатор крвавог догађаја у београдском хотелу, а почеле и налазио се на врху списка за одстрел. Страдали су и људи повезани са њим - Бранислав Лаиновић Дуги, Зоран Давидовић Ћанда, Мирко Томић Босанац, Радослав Трлајић Бата Тралаја... Сколе је знао да су му осветници за петама, а стигло му је и последње упозорење!
Два дана пре него што ће, у спектакуларној потери београдским улицама, бити убијен, на улаз у његову зграду постављен је снажан експлозив. Јака детонација одјекнула је сат после поноћи и знатно оштетила вишеспратницу у Улици виноградски венац у насељу Церак, где је Сколе живео са супругом и двоје деце. Од јачине експлозије попуцала су и стакла на околним зградама. На срећу, нико није био повређен.
Приликом детонације, породица Ускоковић, која станује на другом спрату, била је у стану. Нису имали никаква оштећења јер је још приликом усељења Сколе променио столарију и уградио блиндирана врата и прозоре. На самом улазу у стан био је поставио и сигурносну камеру. У медијима је демантовао своју везу са атентатом на Ражнатовића, унајмио је и телохранитеља, али није био свестан да ће му егзекутори припремити чак четири екипе, наоружане калашњиковима! Све то му није помогло. Познаваоци ликвидација знају да нико није побегао смрти и нарученом и плаћеном убици. О томе је причао и Сколе, али је веровао да ће бар још неко време успети да избегне замку егзекутора. И успевао је све до поподнева 27. априла 2000. Тог дана око 16 часова на Ускоковићев "ауди", који је возио Петар Јокић, на углу улица Кнеза Вишеслава и Пилота Михајла Петровића, у насељу Церак виногради отворена је ватра. Сколе је био на сувозачком месту, а позади његов телохранитељ Милош Стевановић, иначе припадник СУП Београд, који је тих дана био на боловању.
Њиховом аутомобилу, док је стајао на семафору изненада је пришао други ауто из ког је севнуло оружје. На рафале из возила у покрету, Сколе и Стевановић су узвратили пиштољима. У том моменту Јокић је у пуној брзини кренуо преко раскрснице ка насељу Видиковац.
Уследила је жестока јурњава аутомобилима, као и размена ватре. Све је подсећало на сцене из акционих филмова. Беспоштедна трка између Сколета и његових убица трајала је наредних 15 минута. Испаљено је више од 50 метака из "калашњикова", возила су се ломила приградским улицама. Без обзира на то што је Ускоковић био "на свом терену и у свом крају" и убице су познавале тај део града. Једна од екипа егзекутора сатерала га је у ћошак и дочекала у Улици Сретена Младеновића Мике. Епилог је био: двојица мртвих и један рањен. Ускоковића су хици погодили у главу и врат, као и Стевановића. Јокић је задобио прострелну рану леве руке.
Ипак, успео је да се извуче из аута и недалеко одатле позове Хитну помоћ и полицију. Лекари су узалуд долазили, за двојицу његових пријатеља није било помоћи. Иако су и Ускоковић и екипа, такође, пуцали, није утврђено да су неког и погодили. У општем метежу, међутим, лакше је рањено и неколико грађана. За Зорана Ускоковића Сколета први пут се чуло почетком 1992. године када је ухапшен под сумњом да је умешан у убиство Бранислава Перовића, инспектора Одељења за расветљавање убиства београдске полиције. Перовић је убијен у кафићу "Бакарди" на Бањици, приликом легитимисања гостију.
За Ускоковићевим столом, одакле се пуцало на Перовића, седели су и Дејан Зораја и његов имењак Јакшић. Током судског поступка Сколе је био у затвору јер се сумњало да је управо он убио инспектора. Ипак, на крају на дугогодишње затворске казне осуђени су Зораја и Јакшић, док је Ускоковић ослобођен. Многи су веровали да су ова двојица, због пара, на себе преузела злочин. О Сколету се говорило и као човеку који је умешао прсте у још два полицијска убиства. Наводно, имао је удела у ликвидације пуковника Милорада Влаховића Влаје, саветника у Управи криминалистичке полиције МУП Србије, али и потпуковника Драгана Симића, начелника ОУП Савски Венац. Обојица су претходно радила и на расветљавању београдских ликвидација.
Деценију и по после убиства Сколета, о томе је посведочио у Сретко Калинић, звани Звер, један од најкрволочнијих егзекутора Земунског клана.
- Мој рецепт за ликвидације београдског олоша траје пет до шест секунди. Најдужа ликвидација трајала ми је минут и по, а реч је о убиству Зорана Ускоковића Сколета - устврдио је Калинић.
