"Рекао је другарици да има неки чудан осећај и да ће се десити нешто лоше" Мајка младића страдалог у Новом Саду открила када се последњи пут чула са њим

Четири дана пре несреће младић је рекао другарици да има неки чудан осећај и да ће се десити нешто лоше. Имала сам и ја предосећај, али сам мислила да ће преминути моја болесна бака која има 90 година, а не да ћу остати без свог првенца.

У цринини, натечених очију од плача, са фотографијом сина у рукама, започиње исповест мајка (47), Београђанина (27) који је 1. новембра настрадао када је пала надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду. Неутешна мајка испричала је за медије када се последњи пут чула са сином.

- Чули смо се дан пре тог ужаса и договарали да се видимо. У петак сам се уселила у нови стан, након што сам се вратила са пута. Планирала сам да за викенд средим стан и да онда идем код њега у Нови Сад, јер је последњих пет година тамо живео. Шалио се са мном и рекао: "Мајка, видећемо ко ће кога да изненади!". Нажалост, изненадио је он мене - каже потресним гласом и додаје да се скаменила када је видела вест о несрећи на новосадској станици:

- Знала сам да је волео да седи на тој клупици на станици, али сам се молила да у том тренутку није тамо. Звали смо га, али се није јављао. Позвао ме је млађи син и питао ме је да ли имам неки осећај, ја потом њему упутила исто питање, он је ћутао... Договорили смо се да јављамо ко први сазна неку информацију.

Породица од тог момента преживљава праву агонију, а како каже мајка, у једном моменту је отишла у Полицијску станицу Вождовац.

- Полицајци су се спремали да ме обавесте да сам остала без сина, али ја сам их предухитрила својим доласком. Нису знали како да ми саопште. Питала сам полицајца шта он мисли да ли да идем за Нови Сад, климнуо је главом и почео да плаче...Даље се ничег не сећам, знам да сам завршила на поду - каже она и додаје да је успела некако да оде до Новог Сада, где је идентификовала тело на Институту за судску медицину.

- Кад сам дошла на ту станицу, нисам знала где да га тражим, да ли тамо где је пала надстрешница, или тамо где им пале свеће. Где да тражим моје мило, где? - каже неутешна мајка док снажно грли и мази фотографију сина:

- Нисам могла да чекам бившег супруга и сина да стигну, морала сам одмах да га видим. Ушла сам сама у ту просторију на Институту за судску медицуну, не знам ни ја како. Имала сам снагу, желела сам да се уверим да је то мој дивни дечак плавих очију, мој насмејани Стефан.

Мајка страдалог младића објашњава нам да је имала бројне проблеме док није преузела тело сина, али да је на крају успела достојанствено да га сахрани. Како нам је рекла, сину није обукла одело.

- Мој син је волео да носи тренерке и неке добре патике, тако сам одлучила да се обуче. Ставили смо му и телефон. Немам снаге да избришем његов број. Кренем, па не могу, све мислим зваће он своју мајку - прича мајка, док сузе само лију низ лице:

- Остаје ми жал што га нисам загрлила, што га нисам дотакла последњи пут. Жељна сам га остала.

И даље не може да прихвати да га нема, иако је свесна да га је сахранила.

- Ја свако јутро причам са њим. Скувам нам кафу и ми тако причамо. Помислим, људи ће мислити да сам луда, али ја га осетим, он је ту и насмеје ми се - каже она.

Испод рушевина, поред младића живот је изгубило још 13 људи, док је троје тешко повређено.

Пола срца ми је отишло, друга половина ми је за мог другог сина.

Мајка за медије каже да након трагедије има бојазан због млађег сина који је остао без свог ослонца.

- Мој млађи син се добро држао, а на дан сахране кажу ми да се крио из крста и плакао. Душа моја. Пола срца ми је отишло, а за другу половина, за мог другог сина морам да живим. Морам да се тргнем - каже она и додаје:

- Седим тако и гледам у једну тачку, а онда се тргнем и тражим мог сина. Плашим се сад за њега, он ми је остао.

Тражим одговорност одговорних за несрећу

Мајка настрадалог младића, каже да је била јако тужна када је видела да се скрнави и руши Нови Сад.

- Видела сам нешто мало на телевизији како људи шетају за наше најмилије које смо изгубили. Хвала им на томе, али ми је била тужна слика рушења града. То је требао да буде мирна шетња. Тако су нас само увредили као људе. Ми то нисмо хтели - каже она и додаје:

- Одговорни за ову трагедију треба да одговарају. Тужићу оне који су довели до тога да падне та конструкција. Моје дете ништа не може да врати, али неће остати некажњено. Такође, јако је ружно и да се председник Србије Александар Вучић криви за то, па није он човек зидао, можда је дошао да обиђе радове, али се не разуме... Али свако ко је погрешио и довео до пада надстрешнице, одговараће - закључује мајка страдалог младића. 

Извор: Курир