"РОЂЕН ЗА СМРТ И СМРТ ГА ЈЕ УЗЕЛА" Прича о чувеном момку из подземља - мистерија од чије је руке страдао (ВИДЕО)
Од убиства Ђорђа Божовића Гишке на ратишту у Госпићу прошло је 30 година, а његова смрт и даље је мистерија.
Своју криминалну "каријеру" Гишка је "званично" започео 1974. хапшењем у Белгији, недуго затим уследило је друго у Француској до којег је, према неким наводима, дошло када је запуцао на полицијску патролу која је покушала да га приведе. Због тог дела служио је казну, а по њеном завршетку вратио се у Југославију у којој опет доспева у затвор.
Иако ће касније променити убеђења, осамдесетих година, док је још био "задојен" југословенством, тадашња Савезна државна безбедност га је ангажовала да одради одређене послове у "интересу државе" у замену за амнестију и миран боравак у земљи. Такав третман није био необичан тих година за "жестоке момке".
ОД ТУЧА ДО НАЈСВИРЕПИЈИХ УБИСТАВА! Ово су деца познатих која су уплетена у криминал (ФОТО)
"НИ ЈЕДНИМ ГЕСТОМ НИСУ ИЗРАЗИЛИ ЖЕЉУ" Мештани открили шта се збива у Моравцу од како је Горан ухапшен: Могуће да их је срамота!
ОТКРИВЕН ЈОШ ЈЕДАН "ШТЕК-СТАН" ВЕЉЕ НЕВОЉЕ У БЕОГРАДУ! Најновији детаљи из истраге: "Чешља" се и неколико фирми
Своју криминалну "делатност" коментарисао је и сам не поричући да је био "са оне стране закона".
- Онима који ме оптужују да сам криминалац кажем: у Београду сам се прочуо као доста добар боксер, вредан у школи, а жељан свега. Хоћу да се и проведем, волим девојке, а пара нема. Како се снаћи? Предложи овај оно, ајде ситно, ајде крупно, ајде пљачка... Кренуо сам из неке жеље за авантуризмом, за неким глупирањем, и тога се данас стидим. Али ја то часно зовем правим именом - говорио је Гишка.
"Обријаћу се крвљу твојих џелата"
Почетком деведесетих велика држава је почела да се распада, оснивали су се бројни национални покрети и партије, а он се, тада већ потпуно опијен причом о српству и Србији, окреће Српском покрету обнове Вука Драшковића.
Гишка и његов најбољи пријатељ Бранислав Матић Бели тада оснивају прву паравојну формацију "Српска гарда". Са гардом су учествовали у борбама око Госпића.
У августу 91. Бели је убијен испред своје куће, то је била прва сачекуша на београдским улицама која је покренула крваву лавину деведесетих која је однела на десетине живота, а да починиоци бројни од тих злочина нису откривени до данас. То убиство за Гишку је представљало тежак ударац. На Матићевој сахрани је одржао говор и заклео се да ће од тога дана пуштати браду све док убице "његовог брата" не буду пронађене, а да ће је онда обријати њиховом крвљу.
"Знам да ће ме тамо убити"
У том говору је рекао и да зна да ће бити убијен.
- Идем на фронт иако знам да ће ме тамо убити. Нећу да погинем у Београду, па да после причају како је то због обрачуна у подземљу - речи су које је изговорио тада на гробу свог најбољег пријатеља.
После тога одлази на фронт у Лику где се борио за Госпић и погинуо 15. септембра 2021. а до данас није познато "од чије руке". Иако је убијен на фронту, од првог дана се више говорило о верзији у којој га је хитац који је стигао са српске стране погодио у леђа, а по наређењу Државне безбедности којој није било блиско његово деловање последњих година.
Постоје и наводи да је смрт очекивао и да је једна од последњих његових реченица била да "своје џелате чека насмејан".
После 27 година гроб му је измештен
Сахрањен је у Београду. Гроб му се налазио на Централном гробљу све до 2017. када је измештен у црногорско село Безјово у Кучима, одакле је његова породица родом.
О томе зашто се породица одлучила да после 26 година од смрти премести Гишкине остатке, његова сестра Славица рекла је да је то била његова последња жеља.
- Пре него што је отишао на ратиште оставио ми је у аманет да га, ако погине, прво ставимо два-три месеца код Белог у гроб и да га потом сахранимо у Кучима - рекла је тада за медије.
"Он је рођен за смрт"
У годинама после његове смрти, Милена Божовић, његова мајка, и најбољи пријатељ Јован Оташевић тврдили су да је Гишка био проглашен је за државног непријатеља након што је 1991. иступио против режима Слободана Милошевића и 9. марта извео на митинг 2.000 момака.
Милена је причала и да јој од сина од успомена на сина остало "његово Свето писмо", 300, 400 писама које јој је написао, два ћебета и застава којима је био покривен кад су га донели његово тело, а да су јој све остало што је имао на ратишту практично отели.
- Мој син је рођен за смрт и смрт га је узела. Отишао је да погине тамо где је било најдаље и најопасније. Пао је у јуришу. Војска га је оставила без заштите. Гађали су га са свих страна и није му било спаса - рекла је на годишњицу погибије сина Милена.
