СРБИЈА СТРАХУЈЕ ОД ИЗЛАСКА НА СЛОБОДУ ЈОШ ЈЕДНОГ ВИШЕСТРУКОГ СИЛОВАТЕЉА, А СУДОВИ ЋУТЕ: Има ли места за панику и зашто нам је неопходан "Меганин закон"?

Управо због овог случаја који је подигао земљу на ноге, подсећамо и на друга дела која су узбуркала домаћу јавност. На Сашу Мегу су сви заборавили, а прича о овом човеку дословно леди крв у жилама. Он у овом тренутку само чека када ће изаћи на слободу.

Саша Мега (42), један од најмонсртуознијих Срба, осуђен је на 20 година затвора у јулу 2012. године због четири силовања која је починио 2009. године у Београду. До новембра 2014. био је у Забели, а онда је пребачен у затвор у Падинској скели, такозвани "Алкатраз" - иначе познат и као најтежи затвор у Србији. У њему су смештени осуђеници који леже за најгора кривична дела, а и они који не могу да се уклопе у окружење са осталим робијашима. 

Силоватељ каквог Србија не памти

Саша Мега је нападао своје жртве под дејством алкохола и наркотика, стављао им је нож под грло.

- Ја сам алкохоличар и наркоман. На све сам се навукао у затвору. Не сећам се родитеља, не знам где ми је отац, мајка ми је убијена док сам био дете. Одрастао сам у дому у Звечанској и хранитељској породици  - изјавио је Мега у полицији након што је ухапшен у децембру 2009. године у возу на линији Београд-Панчево. Тада је кренуо код брата који живи у Панчеву, а код себе је имао нож који је користио над жртвама.

Мега је прву жртву силовао када је имао 17 година. Упућен је у Казнено-поправни дом у Крушевцу. Изашао је 1999. године и поново је силовао. Потом је у 2004. години на веома груб и понижавајући начин силовао једну жену, за шта је осуђен на четири године. Чим је изашао из затвора, одмах је поново почео да силује. Он је након хапшења крајем децембра 2009. рекао полицајцима да је "нагон за силовањем јачи од њега!"

- Сваки пут кад сам излазио из затвора, нападао сам жене. Чим их видим, морам да их силујем - казао је инспекторима.

Подсетимо, Саша је последњи пут ухапшен због сумње да је силовао четири жене и покушао једну. Оптужен је да је сексуално злостављао две девојке у Делиградској и Херцеговачкој улици код станице, жену на Дорћолу и једну на Новом Београду. Признао је и да је 19. децембра у насељу Браће Јерковић напао једну девојку, али да га је у тој намери осујетио пролазник.

И док је Србија потпуно заборавила на овог монструма, он је већ одслужио пола своје казне и стрпљиво чека да изађе на слободу.

Најчешћи рецидивисти 

Управо овим поводом, за портал Србија Данас говорила је психолошкиња Драгана Ивановић, која је детаљно објаснила колика је могућност да преступници попут Меге понове злочин, као и да ли је процес њихове ресоцијализације након затвора могућ:

- Структура особа које силују је таква да они у врло кратком периоду, нажалост, понове свој прекршај и врло брзо се врате у затвор. Силоватељи су једни од најчешћих рецидивиста, они изађу на слободу и не прође можда ни месец дана, а они понове злочин.

Психолошкиња Драгана Ивановић је објаснила и да се у оваквим случајевима заправо ради о поремећају личности и да такве особе попут силоватеља не могу да суздрже свој нагон. 

- Њима није важан сексуални однос као такав, њима је битно да уживају у наношењу бола и у немоћи жртве - казала је саговорница портала Србија Данас. 

Нажалост, наша саговорница је открила да они који су се одлучили на психотерапију нису имали пуно успеха. 

- Психотерапија има врло слаб резултат, најбоље је уклонити их из друштва, продужити затворску казну, то се најбоље показало - закључила је Драгана. 

Маријин закон

Наш портал је контактирао и адвоката Јовицу Радовановића који је објаснио да ли постоји одређени протокол кроз који окривљени пролазе пре него што изађу на слободу, као и након пуштања из затвора.

- Уколико се ради о делу силовања у којем је жртва пунолетна особа, не постоје протоколи, процене психијатара - једноставно поншање је као према починиоцу било ког другог кривичног дела. Он је осуђен на одређену казну, када та казна истекне он је једноставно слободан човек, као и сваки други учинилац кривичног дела после одржане казне. Међутим, када је жртва кривичног дела малолетна, у нашем закону десиле су се новије промене, те је успостављен Маријин закон 2013. године. Њиме је успостављен низ мера које се примењују када силоватељ буде пуштен на слободу.

Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, у српској јавности познат под колоквијалним називом Маријин закон, је закон који је донесен у Србији 2013. године и којима су прописан строже мере контроле над осуђеним починиоцима кривичних дела против полне слободе према Кривичном закону Србије. Име је добио по Марији Јовановић, осмогодишњој девојчици из Старих Лединаца крај Новог Сада која је 26. јуна 2010. убијена од стране починиоца који је пре тога био осуђиван за сексуалне деликте према деци и малолетницима. Након злочина отац невино страдале девојчице је покренуо иницијативу за доношење закона који би за сврху имао спречавање сличних догађаја у будућности. Њу су на крају подржале све српске политичке странке и највећи део јавности, те је у Скупштини донесен једногласно.

Адвокат Радовановић се осврнуо и на надзор који прекршајно лице има након пуштања на слободу.

- Што се тиче надозра особа које су одслужиле казну због недозвољеног полног односа, законом је регулисан, али само ако је жртва била малолетно лице. У том случају постоји низ различитих - обавезно јављање надлежном органу полиције и управе за извршење кривичних санкција, постоји такође забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица - вртићи, школе и слично. Кривично гоњени су такође у обавези да посећују професионална саветовалишта и установе, да обавесте надлеже органе о промени пребивалишта или радног места, као и обавезно обавештавање о путовању у иностранство, а све те мере уоквирене су Маријиним Законом - образложио је наш саговорник. 

Вучић тражио повећање казни 

У јеку хаоса који је настао пуштањем Игора Милошевића на слободу и сазнања да ће још један силоватељ ускоро бити претња на Београдским улицама, председник Србије Александар Вучић званично је поднео Влади и председници Владе акт за измену кривичног законика у неколико одредби.

Наиме, председник Србије конкретно је тражио повећање казни за силоватеље, за обљубу над дететом и немоћним лицем.

- До сада је било од 5 до 12 година, а моја иницијатива је да од сада буде од 5 до 20 година. Са могућношћу доживотне робије. Ако је дело учињено према детету, кажњаваће се најмање 10 година, до доживотне робије. Најтеже казне сам предвидео. Имали смо и обљубу злоупотребом положаја, која ће сада бити од 6 месеци до 5 година. Дакле све казне су подигнуте - рекао је Вучић и додао:

- Упетостручио сам у мом предлогу минималну казну, а за најтежа дела смо их изједначили са најтежим убицама. Ако је наступила смрт детета, кажњаваће се најмање 10 година до доживотне робије. Раније се за недозвољене полне радње кажњавало новчаном казном и затвором до три године. Бришем новчану казну, и надам се да ће Влада да прихвати - рекао је он.

Влада Србије подржала је иницијативу председника Александра Вучића за измену кривичног законика.

Страх грађана оправдан

О томе како би медији у Србији овог пута требало да се поставе према овој ситуацији говорио је Игор Јурић оснивач Фондације "Тијана Јурић".

- Граница треба да буде не само тамо где је новинарска етика већ где је граница људскости. Сваки новинар који данас објављује текстове који говоре о жртвама силовања, убистава, неког вида злостављања, морају размишљати о онима који су трпели злочин и њиховим породицама, шта ће они осећати у том тренутку и како ће поднети оно што прочитају - казао је он додавши да се нада да нам се неће поновити интервју сличан оном који је уздрмао српску јавност.

На питање како бисмо ми као друштво могли да реагујемо и заштитимо се када преступник буде на слободи, Јурић је изјавио да је врло незахвално говорити о томе у овом тренутку: 

- Ми као грађани немамо права да узимамо правду у своје руке. Никако. Са друге стране, објективан је и оправдан страх грађана. Зато се искрено надам да ће држава у склопу најављених пооштравања казни за сексуалне преступнике, водити рачуна и о контроли оних који се нађу на слободи. Са друге стране, након лошег искуства са претходним силоватељем који се нашао на слободи, сигуран сам да ће наша полиција наћи начин где ће контролисати кретање других који се појаве на слободи након одслужене казне. А на нама је да се чувамо и водимо рачуна о својој деци на начин да ћемо их упозоравати да поведу више рачуна када се крећу у неким касним сатима у својим срединама, да не иду сами, да их сачекамо и будемо уз њих што је чешће могуће.

Оснивач Фондације "Тијана Јурић" закључује и да би требало размотрити стварање регистра свих силоватеља у нашој земљи, уз обавезу да буде јавно доступан, такође је додао и да систем контроле особа после пуштања повратника за тешке злочине на слободу није био на нивоу који заслужују починиоци тих кривичних дела:

- До сада се све сводило буквално на телефонски позив, а пракса и искуство показују да они морају константно пролазити кроз психолошка тестирања, разговоре, па понекад и праћење кретања.

О томе да ли су надлежни органи дужни да јавност обавесте о датуму изласка окривљеног за недозвољени полни однос Јурић је изјавио да надлежни органи немају обавезу по закону да то раде, али да сносе одговорност уколико се такви људи пусте без икаквог надзора на слободу.

- Зато би било важно да се и кроз могућности обезбеђивања егзистенције, рада у неким контролисаним условима и на крају праћења и контроле кретања то великим делом решило. Зато сам посебно нестрпљив по питању најављених измена КЗ и могућности узимања евентуалног учешћа у радној групи која би радила на управо начину спровођења закона над починиоцима ових кривичних дела - завршава Јурић. 

Суд ћути

Портал СрбијаДанас контактирао је Први основни суд у Београду како бисмо добили више информација о случају евентуалног пуштања и околностима под којим би се нашао на слободи Саша Мега, вишеструки силоватељ, у намери да и јавност упознамо са системом превенције понављаја кривичног дела код повратника, међутим они су нас упутили на Други основни суд и објаснили да је то њихова надлежност, међутим ни тамо нисмо добили одговор, чак ни после пуне две недеље, до закључења овог текста. 

Меганин закон

На ову тему разговарали смо са правником Луком Стајићем који је за наш портал открио да чак 45 до 50% осуђених лица за недозвољени полни однос у Србији понови исто или слично кривично дело у веома кратком року, по изласку из затвора, те је навео да је сасвим логичан потез да судски органи обавесте све грађане о датуму изласка било ког силоватеља. 

-  Примера ради, "Меганин закон" који је донет од стране законодоавног органа у Њу Џерзију, чак 1996. године, прописао је да су власти дужне да обавесте грађане о изласку из затвора особа које су означени као "сексуални предатори". Сматрам да тако нешто треба увести код нас, а исто тако треба основати и јединствен регистар свих силоватеља - прича наш саговорник. 

Меганин закон

Меганин закон је назив за савезни закон у Сједињеним Државама који захтева од органа за спровођење закона да јавности учине доступним информације у вези са регистрованим сексуалним преступницима. Закони су створени као одговор на убиство Меган Канке. Федерални Меганин закон је усвојен као пододељак Закона о злочинима против деце и сексуалног насиља из 1994. године Џејкоба Ветерлинга, који је само захтевао од сексуалних преступника да се региструју код локалних органа за спровођење закона. Пошто је само неколико држава захтевало регистрацију пре Меганине смрти, законодавство на државном нивоу да би се државе ускладиле - и са захтевом за регистрацију из Закона о Џејкобу Ветерлингу и са обавештавањем заједнице које захтева савезни Меганин закон - направљени су истовремено и често се називају "Меганини закони" појединих држава. Дакле, федерални Меганин закон се односи на обавештавање заједнице (чинити информације из регистра јавним), док се "Меганин закон" на државном нивоу може односити и на регистрацију сексуалних преступника и на обавештавање заједнице.

Стајић напомиње да је од великог значаја у оваквим ситуацијама и колективна одговорност, као и однос према жртвама. 

- Акценат бих посебно ставио на однос друштва према жртвама "сексуалних предатора", њихово прихватање у нормалне друштвене активности и не дозвољавање продубљивања самог процеса виктимизације. Морам напоменути и да због беспотребне осуде околине и тзв. секундарне виктимизације, жртве не пријављују ова кривична дела. Од пресудног је значаја да се жртвама омогуће саветовања и адекватна подршка како би се смањила та тамна бројка, односно разлика између стварно извршених и званично евидентираних дела - завршава дипломирани правник.