СМРТ МИЛИЦЕ (8) ИЗ ПЕЋИНАЦА: Непосредно пред смрт написала ПОРУКУ ЗРНИМА ЖИТА

„Маце“, реч исписана зрнима жита, била је последња коју је написала у свом дворишту осмогодишња Милица Т. из Пећинаца, а потом је настрадала кад се конструкција транспортера за жито обрушила на њу. Несрећна девојчица преминула је на лицу места од тешке повреде главе.

Трагедија се догодила у недељу око 13 часова и нико не може да каже шта се тачно догодило јер је конструкција тог трансформатора причвршћена скоро са свих страна.

Последња порука

- Чак и кад би неко хтео да је обори тако, питање је да ли би успео - каже један од мушкараца који је заједно с девојчициним кумом Миленком Ђурђевићем показивао машинерију која служи за претовар жита, пише Курир.

- Милица се играла са две године старијим братом у дворишту. С њима је био и деда, на свега неколико метара од ње спремао је ручак. Девојчица се играла с мачкама. Непосредно пре трагедије зрнима жита написала је „маце“ - причао је потресени кум док на телефону показује реч коју је несрећна девојчица написала.

Он додаје да ни њему није јасно како је дошло до трагедије јер тај транспортер има скоро свака кућа у Пећинцима и никада се ништа слично није десило.

- Као деца сви смо се играли не њему, скакали, пели се, играли жмурке... Верујем да се можда љуљала на ручки која служи за подизање и спуштање рама. Да је она ударила у главу и да се, опет не знам како, откачила кочница, те је горњи део транспортера пао на њу - објашњава Ђурђевић показујући ручку и принцип рада транспортера.

Комшија који је дошао на лице места убрзо након несреће каже да је девојчица имала велику повреду на глави.

- Изгледало је као да је ручка ударила пре него што је цела конструкција пала на њу. Конструкција је повезана сајлом и осигурана осигурачима и заиста никоме од нас није јасно како је могла да се деси оваква трагедија. Три мушкарца кад би сада покушала да је оборе, у томе не би успела... Била је то последња дечја игра - каже очију пуних суза комшија.

Непосредно пре тога у двориште несрећне породице довезено је тело детета из Новог Сада, а двориштем је одјекнуо јаук и лелек родитеља, бабе и деде.

- Чедо моје мило! Мицо моја - кукала је жена из свег гласа док су у кућу уносили бели сандук.

Нема утехе

За њих, као ни за већину родбине и комшија, није било речи утехе.

- Била је весело дете. Ишла је у трећи разред. Била је интелигентна и обожавала је животиње. Ето, и тог дана се играла с мацама око тих машина... Родитељи су вредни и радни људи, мучили су се да им обезбеде да све имају. Шта ће сад несрећни они... Не дај, боже, никоме - рекла је комшиница комшиница.

Родитељи отац Жикица и мајка Надица, сломљени болом, нису били у стању да било шта кажу. Девојчица Милица Т. биће сахрањена данас.