Стиснуо сам руком кочницу и звао у помоћ: Исповест Павла који је гледао како возач аутобуса УМИРЕ (ФОТО)

- Све се десило у тренутку, возач је почео да губи свест. Тренер Павле Трифуновић је то одмах срећом приметио и муњевитом брзином притиснуо кочницу, како аутобус са узбрдице не би кренуо у рикверц, неконтролисано низ падину.

Овако препричава слободан Срезоски, секретар Кошаркашког клуба Борац из Земуна, један од сведока драме која се одигравала у аутобусу препуном деце узраста од 10 до 18 година.

Нажалост, возач Зоран Боровић (58) је, највероватније од срчаног удара, недуго затим премину, али је брзом реакцијом тренера Трифуновића (24) спречена већа трагедија.

Млади земунски кошаркаши су тог преподнева кренули на излет на Дивчибаре.

- Само срећом и невероватним потезом храброг тренера Трифуновића (24) спречена већа трагедија. Први је приметио да је човеку лоше, да полако губи свест и брже боље, успео руком да притисне ножну кочницу и спечи да аутобус крене неконтролисано уназад. У том тренутку возач се готово потпуно онесвестио, па је тренер некако успео да му сколни ногу са папучице и позове остале у помоћ – препричава секретар клуба и додаје да би се ретко ко снашао у таквој ситуацији.

Сам Трифуновић не крије да је и даље под утиском све што се догодило.

- Тек што смо кренули на пут, пришао сам возачу да му се јавим и да се упознамо. После моје прве реченице видео сам да му није добро, да уздише, колута очима. Одмах сам га питао где је ручна, поновио сам то сигурно 10ак пута, али већ тада ме није чуво. Руке су почеле да га издају, пустио је волан, а аутобус је кренуо уназад пола метра – метар. Позвао сам у помоћ другог тренера, док сам руком држао ножну кочницу – препричава Трифуновић.

Да се нешто дешава, приметили су и возачи који су се тада затекли на овој саобраћајници.