ПОЛИЦАЈЦИ ОПКОЛИЛИ ВЕЉУ НЕВОЉУ, ОПШТИ ХАОС! "Мене нико не може да убије, јеси чуо?"

Данашњи дан се дуго чекао. Вељко Беливук почео је да испитује сведока сарадника Срђана Лалића.

Беливук: Прешао бих на стадион, да ли смо га сви звали бункер?

Лалић: Већина, звали смо га и базом. О чему ми овде полемишемо?

Беливук: Не нервирај се, полако

Беливук: Набројаћу пар ствари, сто за билијар, сто за стони тенис, слике фудбалера, јел то све тамо?

Лалић: Да

Беливук: Јел подсећа то на бункер или навијачки паб?

Лалић: Не знам на кога шта подсећа, знам за шта је коришћен

Беливук: Када те тужилац пита "причали сте да сте били у опремању баште ресторана и баште", ти кажеш "тако је", а када те адвокат пита, ти кажеш да је "бункер"?

Лалић: Не знам, можда сам се тако осећао у том тренутку. Причамо о терминима

Беливук: Е одлично, у првој недељи си га звао стадионом, зашто тако називаш ако смо га звали бункером?

Лалић: Ти сада паушално извлачиш. Ово што радиш, мислим стварно нема поенту

Беливук: Сад ћу да пронађем, нисам планирао да вас малтретирам, ал жао ми је морам да пронађем како си звао стадион у већем делу излагања

Лалић: Стадион је шири појам

Беливук: Конкретно је рекао да је Александар Глигоријевић донео снајперску пушку на стадион, где је донео?

Лалић: На стадион свакако, то је шири појам, бункер је ту

Иначе, у судници је затегнута атмосфера Беливук често питања поставља повишеним тоном.

Беливук: Да ли је на истом месту била капија и пре?

Лалић: Јесу, само су анкерисана и стављене су плоче

Беливук: Да ли ти знаш ко ми је дао новац да се то уради?

Лалић: Не знам

Беливук: Да ли је могуће да је управа Партизана?

Лалић: Не знам

Беливук: Јесмо ли били у сукобу са другим навијачким групама? Да ли смо умели да после утакмица, у ресторан или канцеларију оставимо заставу преко ноћи?

Лалић: Постојали су велики сефови у које су се носиле заставе, у навијачком смислу, ако падне застава нема навијачке групе

Беливук: Да ли би те капије могле да спрече евентуално отимање заставе?

Лалић: Питаш ме хитпотетичко питање, ја не знам све може ако се хоће. Дешавало се да нека шачица клинаца покушава да жврља нешто

Беливук: Рекао си да се у башту улазило уз најаву, пријаву, интерфон. Не вређам те, али да ли би ове баријере нападачу на мој лик и дело отежало да уђе?

Лалић: Ја мислим да не, било би јако тешко.

Беливук: Каква заштита на вратима је било код степеница?

Лалић: Блинда врата

Беливук: Значи, ту је могао да уђе неко да ме убије?

Лалић: Хипотетички може и овде

Беливук: Не може, да ти ја кажем Лалићу, не може мене нико да убије

Лалић: Хипотетички, у ту просторију су могла да уђу и четири кловна, питаш ме хипотетичка питања

Беливук: Колико је ту људи дневно оперисало?

Лалић: Мало, нисам ја био чекер и уписивао

Беливук: Добро, супер, не знаш, а мене је као неко могао да убије?

Лалић: Нисам седео и лупао рецке

Беливук: Јел концерт групе ЈНА био у башти?

Лалић: Јесте, у башти ван бункера, нисам био, гледао сам клипове. Не знам детаље

Беливук: Да ли су могле навијачице Партизана да дођу?

Лалић: Виђао сам особе женског пола, приметио сам их више пута

Беливук: Да ли је била полиција у цивилу или униформи?

Лалић: Ја се униформисаних не сећам, били су у цивилу, седели, причао си са њима

Беливук: Јесмо ли гледали утакмице у башти преко видео бима када је било забрањено?

Лалић: Мислим да је било пар пута

Беливук: Колико је улаз од југа удаљен од улаза у башту ресторана?

Лалић: Можда 200 или 300 метара

Беливук: Јуче си рекао 100

Лалић: Не знам, нисам носио метар

Беливук: Рекао си да су просторије гејминг клуба биле повезане са просторијама које су користили млађи навијачи. Да ли знаш да је после нашег хапшења ухапшен Илија Ковачевић?

Лалић: Не знам ни када је ухапшен, ни где, али знам

Беливук: Јуче си рекао да Ковачевић нема везе са криминалом?

Лалић: Његов отац се бавио криминаом и убијен је, он се не бави, не би знао ни да користи пиштољ. Можда је остао од оца, биће вам јасно када видите Ковачевића.