"Сваког дана одлазим на гроб свог детета. Тамо сам му направио кућицу у којој су све Раденкове играчке"
На данашњи дан пре тачно три године око девет часова, своје очи заувек је затворио осмогодишњи Раденко Никодиновић из Козјака код Лознице.
Цела Србија је била нема.
- Тог 2. октобра око 16 часова позвала ме је супруга и рекла да је Раде пао са тобогана и да је вероватно поломио руку. Одмах сам стигао у комшијско двориште где је Раде пао и превезао дете у лозничку Општу болницу.
Ортопед Добривоје Бојанић прегледао је Радета. Рекао нам је да је отворен прелом обе подлактичне кости, као и да ће покушати да намести руку. Ако не успе, идемо за Београд. Није прошло ни три минута Радету је намештена рука и одмах стављен гипс. Преписао нам је инјекције и послао нас кући - присећа се тог дана Милан Никодиновић, Раденков тата.
НИШКИ ИНСПЕКТОР ДОЖИВЕО ИНФАРКТ ТОКОМ ВОЖЊЕ! Пријатељи неутешни: Обожавао је породицу, за другаре би све дао
Отац МОНСТРУМ из Новог Пазара годинама СИЛОВАО МАЛОЛЕТНУ ЋЕРКУ: Суд изрекао пресуду!
"Убићу се, не могу на робију" Горан Јевтић у паници због пресуде, тражи УТЕХУ У КОЛЕГАМА
Компликације и температура јавиле се се код куће већ исте вечери.
Тек у среду, када је било очигледно да се дечак не осећа добро и да је рука отечена и модра, задржан је на одељењу, а исте вечери упућен у Институт за мајку и дете у Београду.
- Нисам имао појма да је повреда толико озбиљна. Доктор Бојанић му је те среде ујутру мало ослободио руку, дао инфузију и рекао да га у четвртак рано шаље за Београд. Објаснио нам је да нема разлога за бригу, већ да га шаљу због другог мишљења. Није прошло ни 10 минута, Раденка су спаковали у санитет и одмах је превезен за Београд - објашњава несрећни отац.
Милану је супруга ујутру јавила да је Радетова рука у веома лошем стању, као и да мора да донесе у Институт за мајку и дете отпусну листу или историју болести, пошто су дечака из лозничке болнице послали без иједног документа.
- Питали смо доктора Бојанића првог дана да ли је потребно превијање, рекао нам је да не треба, да је рана мала и да се видимо тек у среду на контроли. Међутим... Стварно сам му веровао. Уливао нам је неко поверење - истиче Милан.
У Београду су лекари размишљали о ампутацији руке, али било је касно. Радетово малено тело већ је обузела инфекција.
- Петак ноћ су нас увели да видимо дете. Знао сам да је то, то. Дете је било отечено. Веома тешка слика. Ујутру су нам рекли да је дете преминуло. То је било то - отац у сузама препричава тај трагичан моменат.
ОТКАЗАЛО МУ СРЦЕ ТОКОМ ТРЕНИНГА: Ово је навијач Партизана који је преминуо у београдској теретани (ФОТО)
Бака Цока која је убила инвеститора у лошем стању: Син Марко рекао да су јој ДАНИ ОДБРОЈАНИ
Ово је ИНСПЕКТОР који је СТРАДАО у Нишу: Био је весео човек, који је веома ценио своју породицу (ФОТО)
- Свестан сам да је моје дете касно дошло за Београд и вероватно да је ампутирана рука не би било неке шансе, али требало је да покушају. Васкуларни вештак нам је рекао да је адекватно реаговано у среду на контроли дете би имало велике шансе. Овако је за Београд стигао након 14, 15 сати. Рука је отицала, није могла да дише од гипса... - додаје Милан.
Када је Раденко сахрањен, породица Никодиновић креће у борбу за правду, борбу да сазна ко је крив и ко ће сносити кривичну одговорност за смрт њиховог осмогодишњег сина.
Доктор Бојанић је неколико сати након Радетове смрти отишао на одмор, да би након повратка на посао премештен из лозничке болнице у Санаторијум у Бањи Ковиљачи. Након неког времена доктору Бојанићу је Суд части Лекарске коморе Србије одузео лиценцу на две године.
- Ја не кривим само доктора Бојанића, кривим и педијатрицу која је трећег дана од повреде чим је угледала Радета рекла да је дете добило сепсу. Она је на суду рекла да јој се "није дало да реагује". Да су само реаговали на време, овако нешто се не би догодило - истиче Милан.
Годину дана од Радетове смрти породица Никодиновић добила је обдукционе налазе и налазе вештака. Установљено је да је Раде преминуо од гасне гангрене. Она је карактеристична за ратне повреде и подручја захваћена земљотресима и повреде на пољопривредним машинама.
- Није лепо очистио рану - тихо каже Милан.
За ове три године колико траје борба несрећних родитеља измењали су се налази, поједини извештаји су се напрасно појавили, мењале су се судије, мењали су се искази, 30 лекара и медицинског особља је испитано у вези смрти осмогодишњег Раденка Никодиновића. Судије из Лознице су одбијале Радетов случај јер "знају доктора Бојанића, лечио им је чланове породице". На крају је случај преузео Суд у Шапцу, али је пре само неколилко дана чак и у овом граду промењен судија, а самим тим и одложено суђење на ко зна колико.
У последњем налазу вештака промењено је и да је дететова рана била површинска, као и да самим тим није био неоходан хируршки захват, да су родитељи одбили болничко лечење...
- Знао сам да ће кад-тад да дође до овога. Тражио сам одмах мом адвокату да мењамо суд. Проблем мале средине, свако сваког зна. Једна медицинска сестра је на суђењу изјавила да "дете једноставно није имало среће". Замислите ви то!
Не би ме чудило да дође до застарења. Служба за здравствену инспекцију Министарства здравља поднела је тужбу против др Бојанића и још двојице лекара из Београда за несавесно пружање лекарске помоћи. По закону они могу да буду оптужени на годину дана до осам година. А, сви знамо да неће добити више од две, три године. И шта је он онда служио? Ништа! По мени то није довољна казна. Мог детета више нема његовом кривицом - тужан је отац преминулог Раденка.
Милан објашњава да "како време пролази све им је теже и теже, да ће се борити се до смрти, само да то уроди плодом".
- Да ми нема Јане, не бих се борио, давно бих ја завршио. Али коме ћу да је оставим? Супруга и ја, али и цела породица боримо се да Јана не осети бол. Знају тако да је пронађу у соби, да гледа његове слике и плаче. Много су били везани.
Раде је био једно срећно дете. Сви су га волели, ама баш сви. Имао сам жељу да га одведем на Звездину утакмицу, али то ми се отело - закључује отац у сузама.
Миланов отац, Раденков деда, у међувремену је преминуо. Миланова мајка је болесна, а Милан сваког дана одлази на гроб свог детета и сређује га. Тамо му је направио кућицу у којој су све Раденкове ствари и играчке. У соби дечака остало их је тек неколико. Милан и његова супруга су се у међувремену развели.
Новинари су покушали да дођу до доктора Бојанића за изјаву, али до тренутка објављивања овог текста, одговора није било.