"СВЕ ШТО ЈЕ КРИО У СЕБИ ОДНЕО ЈЕ СА СОБОМ..." Потресне речи оца погинулог Слободана са Панчевачког моста, остао без сина ЈЕДИНЦА
"За срећу нам је потребно много муке, а за несрећу само једна секунда..."
За смрт сина јединца сам сазнао неколико сати после несреће, када ми је зазвонио телефон. Он је хтео да спречи своју девојку да скочи с моста, а онда је на њега огромном брзином налетео аутомобил. За срећу нам је потребно много муке, а за несрећу само једна секунда.
ЈАКО УЗНЕМИРУЈУЋ СНИМАК СА УБА! Човек лежи на путу, ауто прелази преко њега (ВИДЕО)
ЧЕКАО ДА МУ ИСПАРИ АЛКОХОЛ, ПА СЕ ПРЕДАО ПОЛИЦИЈИ? Испливали нови детаљи језиве несреће на Панчевцу
ШОКАНТАН ОБРТ: Ово је прави разлог језиве трагедије на Панчевцу? Откривени нови детаљи, ево зашто је дошло до свађе
Овим потресним речима почиње своју исповест Драган Лукић, отац Слободана Лукића (34), који је у ноћи између петка и суботе, један сат после поноћи, погинуо на Панчевачком мосту у Београду, пошто је на њега налетео "ситроен Ц5".
Од силине ударца младић је прелетео преко ограде моста, пробио лимени кров фирме која се налази испод моста и пао на бетон.
Причала неповезано
- Звала ме је колегиница, која се дружи с девојком мог сина, и прича ми како ју је она звала и причала неповезано, да су она и Слободан учествовали у удесу, да га је одвезла Хитна помоћ. Кренуо сам одмах у Ургентни, а потом у полицију, где су ми рекли да ми је син настрадао на месту - прича Драган Лукић и додаје:
- Мој син и његова девојка требало је да живе заједно, то су планирали неко време. Нашао је посао и изнајмио себи стан. Игром случаја, газда му је рекао да напусти стан баш на дан несреће, јер је морала његова сестра да се усели.
Слободанов отац каже да се не зна тачан дан сахране и да чека да се заврши обдукција да био могао да преузме тело свог јединца.
- Једино што ми је остало су извештаји из полиције. Слободан је хтео да спречи девојку да скочи с моста. Возач је ишао огромном брзином, па није могао да закочи, нити да се мој син склони - рекао је отац кроз сузе.
- Неке ствари у животу можемо, а неке не можемо да променимо. За срећу нам је потребно много муке, а за несрећу, као што видите, само једна секунда.
У породичној кући Лукића затечена је и тетка погинулог младића, која је једва смогла снаге да проговори.
- Сада је све сувишно причати, њега више нема. Наша бол је превелика. Све што је наш Слободан крио у себи однео је са собом. Не знамо његову девојку, нисмо улазили никад у њихов однос. Покушавам да смирим мог брата, Слободановог оца, и нашу стару мајку. Слободан је овде одрастао, цело детињство је провео ту - рекла је тетка.