СВЕ ЗАПИСИВАЛА У ДНЕВНИК: Новосађанин проглашен кривим за обљубу девојчице (13) - чека га затвор и новчана казна

У Вишем суду у Новом Саду објављена је првостепена пресуда према окривљеном Шандору Такачу и он је проглашен кривим јер је у периоду од марта 2018. до 28.2.2020. године, обљубио девојчицу (13) - кривично дело обљуба са дететом у покушају у продужењу.

Осуђен је на 7 година затвора, а у казну је урачунато време проведено у притвору, почев од 5.3.2020. године, када је лишен слободе, па до упућивања у Завод за извршење кривичних санкција.

Такође, обавезан је да оштећеној на име накнаде због душевних болова због повреде људског достојанства исплати износ од 300.000 динара, у року од месец дана од правоснажности пресуде, под претњом извршења.

Продужен му је притвор до упућивања у Завод за извршење кривичних санкција из разлога постојања основане бојазни да би у случају да се нађе на слободи у кратком временском периоду могао поновити дело и због узнемирења јавности.

Суд је прихватио исказ оштећене који је дала када је саслушана као посебно осетљиви сведок у истрази (у посебној просторији, Скрин соби, Вишег суда у Новом Саду). Исказ је јасан, детаљан, искрен и у складу са материјалним доказом у виду дневника који је девојчица водила и поводом чијег проналаска у школи је кривични поступак и отпочео.

Тим вештака судске психијатрије и психологије је нашао да је малолетна оштећена способна да да веродостојан исказ и да није склона конфабулацијама, а суд је одбио предлог одбране да се оштећена поново саслуша на главном претресу штитећи интересе детета јер би и према налазу тима вештака то за њу представљало поновну трауматизацију.

Како се наводи у пресуди, малолетна оштећена, иако изузетно интелигентна, јесте дете које разумљиво нема правничка знања, па суд њен исказ, супротно наводима одбране окривљеног, није ценио као вид освете нити манипулације, јер иста не зна да разликује облике извршења кривичних дела, па је сасвим сигурно да није намерно и лажно навела да је окривљени, поред бројних радњи које недвосмислено имају обележје недозвољених полних радњи, предузео и радњу која по правној квалификацији одговара управо кривичном делу за које је и оглашен кривим, а то је обљуба са дететом у покушају. Да је хтела да га несоновано и намерно терети лажним исказом, далеко би било извесније да је у конкретним околностима "измислила" свршен облик тог кривичног дела а не у покушају.

- Ради се о продуженом кривичном делу у чији састав улази више радњи извршења истих и истоврсних кривичних дела, обухваћених јединственим умишљејем окривљеног, усмерених према истој оштећеној искоришћавањем истих тешких социјалних и економских прилика, као и поверења њене породице, јединство простора у коме је продужено дело вршено, а које је квалификовано сходно најтежем извршеном кривичном делу, а то је обљуба са дететом у покушају.

Суд је одбрану окривљеног прихватио у смислу да је он њу примао у своју кућу - викендицу, да јој је давао на коришћење свој мобилни телефон и таблет, да је подучавао и са њом разговарао, што и оштећена наводи, али не прихвата да није вршио све те полне радње према детету у циљу задовољења свог полног нагона, напротив, утврђује их управо онако како то оштећени детаљно описује.

Разумљиво је да није било других лица непосредно присутних када се то дешавало, те да нема очевидаца самих инкриминисаних догађаја, али то је уобичајено за оваква кривична дела. Како није било физичких трагова јер ни није била примењивана сила, нема ни материјалних доказа у том правцу. То међутим, не умањује уверење суда који је ван разумне сумње утврдио да су се инкриминисане радње догодиле.

Девојчица се враћала код окривљеног у кућу, али вођена својим дечијим мотивима условљеним тешком материјалном и породичном ситуацијом, а окривљени је то злоупотребио. Како то тим вештака наводи, постепено је превремено уводио у свет сексуалности, а по судскопсихијатријској литератури, управо је разлика између педофила и силоватеља у интензитету испољавања агресивне шарже, где педофил делује као "добронамерни чикица", а силоватељ је агресиван готово као убица.

За ово кривично дело је предвиђена казна затвора од 5-12 година, а суд је окривљеног осудио на 7 година, ценећи све олакшавајуће и отежавајуће околности па тако од олакшавајућих његове породичне прилике, коректно држање пред судом, чињеницу да се формално сматра неосуђиваним и да је најтеже од извршених кривичних дела остало у покушају.

Од отежавајућих пак је ценио да је окривљени 54 године старији од оштећене, да је она имала 11-12 година а он 65-66 година у време извршења дела, да је окривљени уживао висок друштвени углед као лекар и судски вештак, да је положио Хипократову заклетву којом се обавезао да ће се етички опходити према животу и здрављу, не само својих пацијената већ и ван службе, да је услед тог друштвеног статуса уживао поштовање и поверење друштвене заједнице и комшија, а да је све своје социјалне предности злоупотребио да изврши ово тешко кривично дело и то у трајању од готово 2 године.

Иако је неспорно јер то у току поступка помиње и сам окривљени, а и сведоци суд није ценио као отежавајућу околност да је окривљени раније био осуђен због истоврсног кривичног дела јер је та осуда брисана из казнене евиденције.

Окривљени је навео да је извукао поуку из овог поступка па је навео да више никада неће помагати сиромашнима и слабијима од себе јер му се све то овако вратило, а суд указује да окривљени није помагао сиромашном детету, већ је искористио њено сиромаштво, жељу за стварима које имају њени вршњаци а она не може да има, њену наивност и дечије године да задовољи своје недозвољене пориве.

Који год да је био мотив или разлог оштећене није релевантно, она је дете и има право да жели све на свету, као и свако дете, а окривљени који је одрастао образован човек мора да зна и да се уздржи сваког понашања којим би се детету могло нашкодити. Окривљени је ипак своје жеље ставио испред интереса детета и заклетве коју је положио.

Ценећи околности на страни оштећене о којима се детаљно изјаснио тим вештака, као и актуелну судску праксу, суд је млт.ошт. досудио накнаду нематеријалне штете због душевних болова у износу од 300.000,00 динара.

Окривљени је обавезан да плати трошкове поступка.

Према окривљеном је продужен притвор разлога постојања основане бојазни да би у случају да се нађе на слободи у кратком временском периоду могао поновити дело јер је осуђен за дело у продуженом трајању које обухвата више противправних радњи у периоду од скоро 2 године, а супротно наводима одбране суд налази да и даље постоји узнемирење јавности у вези са овим делом и окривљеним које се и даље медијски прати и које и даље изазива запрепашћење јавности управо због специфичности конкретних околности, а које би могло угрозити несметано и правично вођење поступка до његовог правоснажног окончања.