СВИ СУ ЗНАЛИ, ЦЕЛО СЕЛО ЈЕ ЗНАЛО! ШЕСТ МЕСЕЦИ ЈЕ ПЛАНИРАО УБИСТВО: Комшије о злочину код Барајева, убио сина па себе
Владан био преке нарави, да са њим није разговарао, а да га нису волеле ни колеге на послу
Очекивали смо да ће се ово десити, сви су знали, цело село је знало! Одлазио је у продавницу и причао да хоће да их побије! Шест месеци је планирао убиство. За Задушнице је отишао на гробље и одредио место где ће завршити.
БЕЛИВУК ОЈАДИО КУЛТУРНО БЛАГО СРБИЈЕ! Вељина екипа из музеја изнела ТОВАР артефакта - ово је комплетан списак
ПОВРЕЂЕНО ВИШЕ ОСОБА: Несрећа на Чукарици - аутомобил слетео са пута и ударио у дрво
ВЕЉА ИЗБЕГАО КИШУ МЕТАКА! Заштићени сведок ОТКРИО ПЛАН како је требао да буде ЛИКВИДИРАН Беливук - ескивирао САЧЕКУШУ на аеродрому!
Овако прича први комшија породице Ђурђевић из села Бељина код Барајева, у чијој кући се догодила језива породична трагедија када је Владан Ђурђевић (61) убио на спавању болесног сина Драгана (25), а потом извршио самоубиство.
- Он је то најављивао свима, и оцу, и у продавници је причао. Пуних шест месеци је вртео ту причу, а последња три месеца је планирао како ће то да уради, па рекао је да ће бити на Младенце и нико није урадио ништа да га спречи - прича комшија и додаје:
- Ја сам јуче био код Кике, Владановог оца и питао га што није склонио пушку, а он каже није знао где је. Сваки пут када је Владан излазио да прошета Драгана он је тражио оружје, али није могао да га нађе.
Он додаје да је Владан био преке нарави, да са њим није разговарао, а да га нису волеле ни колеге на послу. Супругу је, како тврди, малтретирао, а онда је и отерао. Када су се развели Владану је припало старатељство над болесним сином.
- Он је био наопак човек. Сад новине пишу да је њега Јасна оставила, а то није тачно, она је била добра жена, вредна, радила је све. Он је тукао, малтретирао, а онда је отерао и од тад се сам бринуо о Драгану. Па ни са мном није причао, бранио је и Драгану да ми се јави. Кад прођу уз улицу, туда га је сваки дан шетао, дете гледа па ми кријући махне - тврди комшија.
Породица је последњих месеци живела од социјалне помоћи и пензије Владановог оца. Мештани не мисле да је сиромаштво разлог из ког се одлучио на овакав потез.
- Имају они земље, имају овце, нису сиромашни кад се тако погледа, али док овце продају.... Није радио, није имао примања, живео је од очеве пензије која је 16.000 динара. Нису били гладни, али сигурно да нису добро живели, Драган је био болестан, требале су му пелене, све је требало да се купи - додају мештани.
Мештани окупљени испред локалне продавнице нису желели много да говоре, кажу да су све сеоске приче и нагађања и да је мало правих информација, а и да је сувишно о њима говорити сад кад је све готово. Једино у шта су сигурни јесте да је Владан волео свог сина, да се о њему бринуо и да није желео да се раздвоје.
- Касно је сад, сад само село прича. Како је могло да се зна? Он јесте био на ратишту, али били су и други, само ето... Можда је то утицало на њега, можда тај живот. Није било лако чувати Драгана, па само четири пута је морао да му мења пелене, али није га дао. Он се за њега борио. Центар за социјални рад га је узео прошле године, па га је вратио, не знамо шта је тачно било, али сигурно знамо да се борио и да га није дао. Да ли се уплашио шта ће бити са Драганом кад њега не буде било, сад ова корона, па се само о томе прича, свашта се лабилној особи уврти у главу, не знам - каже један од мештана.
Раднице продавнице у центру Бељине кажу да је Владан био чудан човек, да је увек имао необичне приче, а да је причу о убиству помињао често последњих година.
- Причао је пред нама такве ствари, о убиству, али нисмо га схватали за озбиљно. Причао је и да има милионе, а једва је састављао крај с крајем - каже једна од радница и додаје:
- Причао је да ће да их убије сву тројицу, сина, оца и себе. Ето, оца је поштедео, али жалосно за оног дечка. За Задушнице је отишао на гробље и одредио место где ће да заврши, да отац зна где да га сахрани.
Једна од жена које се затекла ту додаје да је социјална служба заказала, да се нико није бринуо за Драгана, а знало се да је болестан.
- То је дете ометено у развоју било, није ишао у школу, није добро причао, није био социјализован једноставно. Постоји и нека специјална школа и нека установа где су могли да га сместе, а нико на то није реаговао. Човек иде и прича да ће све да побије, а нико да се запита како онда дозвољавају да брине о болесном сину. Никога није било брига, ово је мало место и све се зна, сад се чуде. Сад је касно. Узела га социјална служба прошле године, па га вратила, зашто? - закључује видно узнемирена жена.
