Отац дечака-убице из Рибникара може да добије ослобађајућу пресуду?! Стручњаци анализирали детаље са суђења за масакр у школи на Врачару

Дечак је током сведочења оптужио своје родитеље за притисак који је, како је изјавио, допринео томе да почини масакр 3. маја 2023. године. Родитељи су га, како је истакао, константно терали да буде најбољи, а оружје његовог оца му је омогућило да реализује свој злочин.

- Мајка је стално тражила да будем најбољи. Љутила се и викала када нисам био најбољи. Због тога што је стално тражила више од мене, љутио сам се и ја на њу. То њено понашање је утицало да урадим то што сам урадио. Да нисам имао очеве пиштоље, ово не бих учинио.

Ово је, како наши новинари, који су пратили суђење, незванично сазнају, јуче пред Специјалним судом у Београду, током сведочења у судском поступку који се води против његових родитеља изјавио малолетни убица из Основне школе Владислав Рибникар.

Јелена Кенић истакла је да је очекивала сведочење дечака убице против родитеља.

- Ако ме питате да ли сам очекивала да ће дечак сведочити, могу вам рећи да јесам. Од самог почетка, након што је ухапшен и дао свој исказ после злочина, видело се да је био хладнокрван и одмерен. Зато нисам изненађена његовим сведочењем јуче. Његов однос према томе што је учинио, као и према родитељима, био је врло јасан и доследан. Његово понашање указује на емоционалну дистанцу и мањак емпатије, што је, нажалост, карактеристично за овакве случајеве.

Поповић се дотакао правног аспекта овог случаја.

- Што се тиче правног аспекта његовог сведочења, морам нагласити да је питање да ли је он у стању да пружи веродостојан исказ, с обзиром на његове године и емотивно стање. Дечак има само 14 година, и у оваквим ситуацијама обавезно се раде вештачења која могу да укажу на то да ли је склон преувеличавању или лагању. Суд врло пажљиво процењује да ли се његов исказ може прихватити у целости. У оваквим поступцима често се поставља питање истинитости, јер су деца у овом узрасту посебно осетљива на манипулације и личне перцепције - рекао је Поповић и додао:

- Мислим да је сувише рано говорити о казни за родитеље, пре свега се води поступак да би се утврдило да ли су криви. Тужилаштво је задало себи велики задатак квалификујући дело против оца дечака онако како га је квалификовало. Да би они то доказали да је то урадио, ви строго правно да имате умишљај. Што значи да је све то морао да ради са умишљајем у односу на последицу. Што нисам сигуран како ће то доказати. У току је поступак и мислим да сувише рано стављамо родитељима све ово на терет овај злочин. Кривични поступци су такви да једна ситница може да окрене цео предмет и да нешто што сте мислили да је сигурно, извођењем неког доказа, све падне у воду и дође до ослобађајуће пресуде. 

Радосављевић сматра да је дечак убица желео да се још више медијски експонира након годину дана изолације, што је био разлог његове одлуке да сведочи.

- Апсолутно сам био сигуран да ће дечак искористити прилику да сведочи. Он је годину дана био у изолацији, без могућности да даје изјаве за медије. Због тога, када је добио прилику да буде у центру пажње, искористио ју је да се медијски експонира. Његова хладнокрвност и чињеница да је окривио своје родитеље за злочин говори о његовој жељи да се дистанцира од одговорности и стави фокус на друге. Он је ово масовно убиство унапред припремио, и упркос томе што је његов поступак био насумичан по питању жртава, његова припрема за злочин била је врло детаљна.

Рашевић се дотакао самог сведочења дечака убице.

- Као новинар који је пратио овај случај од почетка, могу рећи да смо сви били изненађени када је дечак одлучио да сведочи. Било је очекивано да ће искористити право да се брани ћутањем, али он је одлучио да говори. Његово сведочење осликава однос који је имао са родитељима пре злочина, а који је био далеко од складног. Његова хладноћа током сведочења, када је рекао да не осећа никакву емоцију према родитељима, шокирала је све присутне. Овај дечак је од самог почетка указивао на озбиљне поремећаје у породичним односима, што је само додатно потврђено током сведочења.

- Као неко ко је лично потресен овим догађајем, могу рећи да се бавимо овим случајем, иако ово заправо није само случај – ово је највећа трагедија која је задесила наше друштво у последњих неколико стотина година. На суђењу, које ће тек доћи, проћи ће кроз све последице, док родитељи убијене деце свакодневно, када се пробуде, пролазе кроз бол који не могу ни да замислим. Они су јуче дошли на суђење, понашајући се изузетно цивилизовано и достојанствено. То је био њихов први сусрет, након више од годину и по дана, са дететом које је убило њихову децу. Једна мајка је на друштвеним мрежама написала да ће заувек желети да живи у том другом мају, када је њено дете рекло: ‘Маки, волим те.’ Истовремено, тог истог дана, мали убица је писао својој мајци да је мрзи. Те приче, те емоције су невероватно снажне. Шта год ми радили, колико год медији пажљиво прате овај случај, неке ствари су неповратне. Ови људи, родитељи, морају да наставе са својим животима, надајући се да ће кроз овај процес чути нешто што ће им бар донекле олакшати бол. Они су, према нашим сазнањима, припремили 250 питања. Само је мајка једног од страдалих кренула да постави питање, након чега се дечаку убици наводно променила боја лица, па је интервенисано са стране због његовог здравственог стања - рекао је Рашевић и додао:

- Током сведочења, правио је дуге паузе, понекад и по два минута, као да смишљено покушава да избегне одговорност или повуче неког са собом. Његов исказ, да ‘да тата није имао пиштољ, не бих то урадио’ или да ‘мама ме кињила’, не држи воду. Сви смо ми имали родитеље, свађали се с њима, али смо после тога излазили напоље, играли се с пријатељима и наставили даље. Међутим, тог дана, због незадовољног детета, изгубили смо много срећне деце. Они имају имена и презимена, и заслужују да их се сећамо у најлепшем светлу. А овом дечаку треба да се бавимо на начин који заслужује, као некоме ко је недвосмислено починио злочин, иако за то неће одговарати. Ипак, породице ових људи морају да добију одговоре, на које чекају више од годину и по дана.

Србија Данас/Курир