Туга код Ваљева: Милан је погинуо на прузи код Ваљева, а сада његово троје деце треба да га сахрани
Страшна судбина
- Кад сам чуо да је погинуо, прво сам помислио шта ће бити са његово троје деце из другог брака, две ћерке од четири и 12 година и сином који има 14. Они су сада остали без хранитеља, јер је отац једини зарађивао, радећи на грађевини. Његова супруга, Филипинка, од 1999. године не може да добије држављанство Србије, па њихова деца сада неће моћи да добију ни дечји додатак, ни социјалну помоћ, нити ће имати здравствене књижице.
Прочитајте и:
Ово, у сузама, јецајући, говори најстарији син Милана Којића (49), који је са Велимиром Ђедовићем (49) у понедељак око 5.20 погинуо на путном прелазу у ваљевском приградском насељу Попучке. На "голф двојку", који је возио Којић, налетео је брзи воз из Бара. Ударац је био толико силовит да су погинули на месту, а аутомобил је одбачен у оближњу реку Кривошију.
- Био је прави отац, све је чинио, колико је могао, да деца не оскудевају - каже најстарији Миланов син, који је инсистирао да му се не помиње име. - Био је и велики борац, одличан мајстор. Бавио се обрадом природног камена и управо када су погинули кренули су у Београд, јер су имали уговорен посао. Иако га живот није нимало мазио, отац је био ведрог духа, свакоме је помагао, трудио се да деца не осете недаће и проблеме.
Којићи живе у трошној, малој кући, повише гробља у Попучкама. Годинама већ немају струје. Хладно је, мемљиво, уз оскудне услове за живот. Старији син и ћерка, из првог брака, живе одвојено са својим породицама.
Струја је искључена, јер је отац, колико знам, имао неки судски спор са Електродистрибуцијом - наставља син. - Много пута говорио сам му да се мане тог суђења, да би добили струју, јер је тешко живети у мраку са троје деце. О њима ћемо, колико можемо, бринути сестра и ја. Ако буде требало, живеће са нама у Београду. Помагаће нам и тетка, очева сестра...
Милан је супругу Филипинку, вршњакињу, упознао деведесетих година прошлог века, када је сезонски радио на Кипру. Она је у Србији безмало две деценије.
- Сваке године морала је да тражи привремену визу за боравак у Србији, у којој живи са супругом и троје деце. То је, по мени, несхватљиво - каже најстарији Миланов син. - Отац и она морали су да иду у Мађарску, у амбасаду Филипина, да би добила њихов пасош. Деца овде иду у школу, а њихова мајка већ скоро 20 година у Србији живи привремено. Надамо се да држава може да реши овај проблем, додели јој држављанство, поготово сада, када је отац настрадао. Да деца и мајка могу да имају основна права, попут здравственог осигурања.
Којић и Ђедовић ће бити сахрањени у среду 24. јануара.