ТУГА У ДОМУ ПРЕМИНУЛОГ АНДРИЈЕ: Једва је чекао да се врати у школу да га другови виде како је здрав
Андрија се надао да ће се два месеца после операције одмах вратити у школу. Једва је чекао да се врати да га деца виде како је здрав, прича кроз сузе Ненад Лилић, очух дечака Андрије Станишића (14) који је преминуо после операције урођеног деформитета кичме на београдској клиници ''Атлас''
Туга је јуче надвладала све у породичном дому малог Андрије. Док је мајка Мирјана Станишић јуче била у Београду због процедуре око преузимања тела дечака, тепке мисли мориле су очуха Ненада Лилића присећајући се заједничке борбе за Андријино здравље.
Хтео да растера насилнике, а УБИО друга, ТРАГЕДИЈА у Кикинди
- Прва операција је требало да буде 2017. Дуго смо скупљали новац јер ни ја ни супруга не радимо, скоро годину дана. И када је новац сакупљен, одлагана је. Андрија се прехладио и умало умро, доживео је шок. Био је у Нишу два-три месеца у болници па у Турској на рехабилитацији. Онда смо морали опет да сакупљамо паре. Марина Адамовић је сакупљала јесенас то што је фалило, око 400.000 динара. Операција кичме и експанзија грудног коша била је задња шанса да га спасемо. Надали смо се најбољем - прича Ненад кроз сузе.
Ненадова мајка Евица Лилић каже да су Андрију сви у породици прихватили као најрођенијег.
- Он није моје унуче, али као да је наше, нисмо га одвајали од наше деце. Веома је био посвећем двема сестрама од 5,5 година и 20 месеци. После операције рекао је мајци ''Мама, сада да прођу два месеца па ја идем у школу''. Када су га оперисали, тако је рекао - прича Евица.
Дечак је од рођења имао деформитет кичме који се повећавао како је растао па му је правио проблеме у раду срца, плућа и дигестивног тракта. Али, по жељи да учи и сазнаје нове ствари, није се уопште разликовао од својих вршњака, чак је и предњачио.
- Мало му је требало да савлада било које градиво. У задње време није ни видео добро па смо му ми читали. Једанпут му прочитам текст, а он одмах запамти. Могао је да буде шта хоће. Волео је географију, историју, да игра шах. Ишао је у школу прилично редовно, осим када му се у задње време погрошало стање. Из школе су увек имали разумевања - прича Ненад.
ТУГА ДО НЕБА: Сахрањен млади голман Вељко ког је убио друг из детињства једним убодом ножа у груди
Управо због тога је Андријиним друговима и другарицама из одељења ВИИ/4 у ОШ ''Иво Андрић'' јако тешко пала вест да њега више нема.
- Андрија је био одличан ученик и јако бистро дете. Мајка је инсистирала да он нема неки посебан статус нити је било потребно. Није могао да се бави спортом, али је и ту желео да учествује. Био је прихваћен од све деце. Од када сам га добио као ђака говорим да је његов осмех таква победа духа над телом - рекао је разредни старешина.
ХОРОР У ЖЕЛЕЗНИКУ: Две и по године држао мртву мајку у ковчегу у кући?!
Он каже да је у њему видео велики потенцијал.
- Ја сам се надао да ће се бавити неким рачунарима пошто је био тако бистар. Другови му јесу помагали, али њему помоћ заправо није била толико неопходна. Он је био борац, неко ко је научио да живи са својим деформитетима - прича разредни.
И учитељица Зорица Димитријевић памти Андрију као дечака пуног живота.
- Сви смо се потресли када смо чули. Надала сам се - не, то није био Андрија. Могли сте да видите деформитет који је имао, али на његовом лицу није било ни трага од болести, напротив - каже Димитријевићева.
Како се сазнаје, тело дечака је по налогу тужилаштва упућено на обдукцију. Термин сахране још није познат.
