Туга у Нишу: Док су Милицу и Марију сахрањивали једну до друге, ево шта се дешавало с њиховим убицом (ФОТО)
У тужној поворци више хиљада људи
Сестре Милица (27) и Марија (24) Петровић из Ниша које су погинуле у саобраћајној несрећи у Књажевачкој улици онда када је на њих налетео пијани возач, сахрањене су на Велики петак на Новом гробљу у Нишу. Сахрани је присуствовало више хиљада рођака, пријатеља, породица, представници Града Ниша са градоначелником на челу, познати музичари, студенти, колегинице и колеге страдалих девојака...
Прочитајте и:
Мимоход крај ковчега у капели трајао је сатима. Све време клечећи на коленима нарицала је болом скрхана мајка.
Возач-убица пребачен у ћелију
Возач С. Н. који је најпре покосио и усмртио бициклисту Светислава Толића, а потом опелом налетео на сестре на аутобуском стајалишту, после четири дана боравка у Клиничком центру због повреда задобијених у удесу, пребачен је у ћелију Казнено-поправног завода Ниш, уз оптужбу да је учинио кривично дело против безбедности саобраћаја. Он је за волан сео са скоро два промила алкохола, па је прву изјаву да га је омео бициклиста заменио тврдњом да се не сећа тренутка удеса.
- Сине Мајо, Мико, децо моја златна, душе моје. Нисте ви за овде. Требало је да ви стварате и градите, а ми старији да идемо. Ово не може да буде истина, вратите се мајци - нарицала је Зора надјачавајући опело које је служило шест свештеника.
У километарској колони од капеле до вечне куће несрећних девојака цвеће и венце заливале су сузе придошлих. Није било особе која није заплакала када је над отвореном раком мајка Зора, скупивши последње атоме снаге, покушала да "отме" своје кћери из загрљаја смрти.
- Боже, зашто нас кажњаваш? Зар је ово твоја награда за све њихове успехе, за све десетке у индексима, за бројне награде и похвале? Ово не може да буде истина? Децо моја, Мико, Мајо, пружите руку да вас мајка спасе. Вратите се мајци, не да мајка вас у црну земљу. Не иди сине, Мико, Мајо. Вратите се мајци - кукала је над раком покушавајући да дохвати ковчеге.
Болом скрхан отац Слободан, очију пресахлих од суза и са јецајем уместо гласа, очајнички је покушавао да задржи супругу Зору. Међутим, жена га је у једном моменту надјачала, па су му у помоћ прискочили рођаци који су позвали Хитну помоћ да се побрине за њу. Инцидент се догодио и када се, опраштајући се од Милице и Марије, једна од сестара Теодора занела говорећи над раком, па је пала преко ковчега.