Туга у Суботици: Мајци погинулог Алексе остала само књижица са петицама (ФОТО)

У препуном амфитеатру ОШ "Милош Црњански" у Суботици, у знак сећања на малог Алексу Д, ученика трећег разреда који је трагично страдао на Дивчибарама, одржан је комеморативни скуп.

Најтужнијем скупу икада одржаном у овој школи присуствовала је дечакова породица, родитељи и други најближи, просветни радници и запослени у школи, ученици, њихови родитељи и други грађани. Потресни опроштајни говор одржао је директор школе Милош Вукадин. Он је рекао да је у истој просторији у којој се опраштају од Алексе раније учествовао у приредбама и све је било увек радосно, а да се сад у истој тој сали уз сузе и бол опраштају од њега-

- Био си дивно дете, добар друг и ђак. Твоји дтугари одлазе на распуст, а ти на вечни починак - рекао је Милош Вукадин.

Ни одрасли ни деца нису могли да задрже сузе, а Алексина учитељица је подсетила да је био дивно дете, да је имала специфичан и леп однос с њим.

- Шалио се да морам да их частим сладоледом јер су сви добили петице. На то ме је чак и подсетио. Имам грижу савест иако ће свако рећи да нисам ништа крива. Била сам са њим до последњег тренутка. Исписала сам му оцене – рекла је кроз сузе видно потресена учитељица и уручила Алексиној мајци Марини дечакову ђачку књижицу.

Директор Милош Вукадин је позвао присустне да се обрате уколико желе и једна жена је поручила свим родитељима да "без обзира какво је неко дете, добро или немирно, да га само воле и чувају".

- Никада и ни за шта их немојте осуђивати. То су све само деца. Када порасту и постану људи, биће прилике да се покажу какви су, а до тада, док су деца, само их чувајте – рекла је.

Несрећни дечак је заједно са другарима из разреда и још два одељења био на петодневној рекреативној настави на Дивчибарама. На дан несреће требало је да ученици крену кући, али су се упутили у шетњу. Док су прелазили пут на колону деце налетео је В. В. из Београда. Учитељ на крају колоне је, како се наводи, уочио возило и махао возачу да стане, али он није реаговао. Дечак је преминуо на лицу места, док су две девојчице задобиле повреде које су им саниране у ваљевској болници.

ПРОВАЛА ОБЛАКА: Невиђено НЕВРЕМЕ захватило Београд, капи кише величине лешника

Алексини другари при доласку кући у уторак нису знали да је њихов другар подлегао повредама, а према незваничним информацијима, родитељима осталих ђака речено је да свако свом детету вест саопшти код куће.

Више од хиљаду људи испратило је Алексу на вечни починак. Он је сахрањен на суботичком православном гробљу код Дудове шуме, а до вечне куће испраћен је из капелица где је одржано опело. Уз бели ковчег који је био отворен, били ду његови родитељи Владимир и Марина, полусестра, баке, деке и родбина.

Немоћна тишина и речи свештеника прекидали су јецаји, а мајчини крици парали су небо над Суботицом. Јада је колона из капелице кренула ка гробном месту, саобраћај у Грабовачкој улици је заустављен у оба правца, а многи који су дошли да испрате Алексу на вечни починак нису имали снаге да то учине до краја.

НЕМОЈТЕ ЋУТАТИ! Уколико сте старија особа и трпите НАСИЉЕ и ЗЛОСТАВЉАЊЕ под хитно урадите ОВО!

- Познајем Алексину баку. И свако ко познаје ту породицу зна колико су то добри људи. Увек су помагали другима. Зар то не би требало да им се врати срећом. Ово је страшна трагедија. Не могу да замислим како ће родитељи, како ће моја пријатељица без унука. Како човек уопште прихвати и схвати овако нешто. Алекса је био изузетно дете. Интелигентан. Волео је спорт и био је успешан у спорту. Дивно дете. Никада га нећемо прежалити. Никада - рекла је старија жена која је напустила колону и села на једну од клупа.

Према незваничним информацијама, родитељима деце која су била на рекреативној настави са Алексом када се догодила трагедија је остављено да сами одлуче да ли ће доћи на гробље.

Организованог испраћаја није било јер су деца већ претрпела велики шок и трауму, али је школа у току преподнева организвала комеморативни скуп. Ош "Милош Црњански" је предузела све мере да заштити децу и просветне раднике и пружена им је адекватна стручна подршка неопходна у ситуацијама коју су доживели.