Тукао је Драгану (19) ашовом, а око јој је било скоро испало: Писмо из затвора подсетило на стравично убиство девојке

Ужасавајуће писмо језиве садржине које је стигло на адресу покојне Драгане Ћирић, где сада живе њени очух и мајка, изазвало је пометњу како у јавности тако и у селу у ком је живела, и још једном подсетило на ужасе које је тада 19-годишња ученице Економске школе преживела, само зато што је у њу био патолошки заљубљен један старац.

Стравичан злочин који се догодио децембра 2014. ужаснуо је Србију. У несрећну ученицу Економске школе, која је живела у ученичком дому, заљубио се тада 66-годишњи мештанин села Салаши, Чедомир Ђурић. Тада почиње њен пакао који ће се завршити кобно.

Чедомир Ђурић ју је најпре прогањао, долазио испред њене куће и узнемиравао породицу, о чему обавестили полицију. Његова патолошка љубомора сезала је до тих мера да је једном приликом Драганином дечку уништио мотор који је био паркиран испред њене куће.

Како је Драганин дечко раније испричао, он би умео и њему да пошаље поруку: "Знам да си са њом", упоредо када је узнемирујуће поруке слао и Драгани.

Ипак, нико није могао ни да претпостави да је ће Чедомирова заљубљеност ескалирати до те мере да ће унаказити и убити несрећну девојку.

Милан Митић, дечко убијене Драгане испричао је раније да се са њом последњи пут чуо у понедељак, када је завршила са школом. Казала му је да иде у Дом за ученике, где је становала, да једе и да се мало одмори.

- Нешто касније ми је стигла порука у којој је написала: "Једино моје" и послала пољупце. Око 18.30 ме је позвала њена цимерка да пита где је Драгана јер јој је мобилни искључен. Одмах сам отишао код њених родитеља па смо заједно кренули у полицију - испричао је тада момак са којим је била у вези.

По­ли­­ција је одмах прегледала све сни­мке видео-надзора и на једном, код градске поште, спазила је Чедомира и девојку.

Он је приведен у среду увече и у први мах је негирао да има било какве везе са нестанком девојке. Међутим, полицајци су прегледали његов аутомобил и пронашли женску косу. Одмах је било јасно да је Чедомир уплетен у њен нестанак.

Анализом ДНК доказано је да припада Драгани, и он је одмах ухапшен.

Испоставило се да је Драгана око 14 сати ушла у аутомобил са Чедомиром, у жељи да му саопшти да не жели никакав контакт са њим више и да је не узнемирава. Свирепи убица је упалио аутомобил и кренуо ка Салашу, месту где је живи њена породица.

Међутим, на пола пута је стао, а тада је вербални сукоб прерастао у физички. Старац је, разјарен сазнањем да га тинејџерка у коју је заљубљен не жели у свом животу, почео ударати.

- Тукао ју је војничким ашовом. Поломио јој је леву руку од батина, јагодичну кост и уста. Слепоочница јој је била разбијена, око јој је скоро испало... - присетио се стравичних детаља Драганин очух Драгиша.

Испребијана девојка је трпела толике батине, да је у једном тренутку изгубила свест. Он ју је потом са сувозачког места пребацио у гепек и одвезао у шуму.

Када му те бруталности нису биле довољне, извукао је њено унакажено тело из гепека, отворио уста и сипао сону киселину у тело девојке која је већ тада била на издисају.

Потом је тако унезверено тело ставио у војничку кесу и оставио у шуми неко време. Међутим, видевши да цело село трага за Драганом, схватио је да боље да тело сакрије тако што ће га бацити у реку.

- Вратио се у шуму, отворио врећу и ставио камење у њу, како би био сигуран да ће да потоне, да је никада нећемо наћи - подсетио је очух Драгиша на рану која никада не зараста.

У својим каснијим исказима у полицији, Драгиша је злодело признао тек када су му предочени необориви докази. Тада је истражитељима испричао да је током расправе Драгана разбила његов телефон, што га је посебно наљутио.

Говорећи о мотивима бруталног злочина, казао је да је био патолошки заљубљен у њу и да није могао да се носи са љубомором и чињеницом да ученица има дечка. Он је такође признао да никада није имао ништа са Драганом, међу њима није било чак ни пољупца.

Ипак, њему је по свему судећи то било довољно да на тако зверски начин угаси један живот и унесрећи неколико породица, а мало село Салаш завије у црно.

Вечерње новости писале су тада да је Чедомир планирао да остави своје имање Драгани у наследство, те да је са њеним родитељима договарао потписивање уговора о доживотном издржавању. Испоставило се да је ово био повод да са девојком одржава контакте, а да не изазове сумњу њених родитеља.

Да поремећени убица није миран ни када га закатанче, доказ су писма која протеклих месеци стижу на адресу Драганине куће.

Крајем септембра послао је писмо адресирано на Драганину мајку Љиљану, у ком каже да су за њену смрт криви искључиво њени родитељи, да му се Драгана јавља у сну и да не воли свог очуха и мајку. Он такође помиње и њеног дечка Милана, за ког тврди да је пијаница са којим она није хтела децу.

Да ствар буде још страшнија, он обећава да ће снимити филм о Драгани, јер је у затвору склопио контакт са робијашем режисером, али и да ће новац који му се одбија од пензије и одлази Драганиној породици, морати да врате и то са каматом.

- Ово пишем јер ми неко наредио, а то је моја суза из ока, моја Драгана. Да, често је у мојим сновима, прича, прича, смеје се. Са сином бере јабуке, он има око пет година, лепота од детета. Хоће кола, она на којима се обучила да вози. Кажем јој где сам, она плаче, срце ме боли кад јој видим сузе. Не воли вас. Са мном је видела Стару планину, Голубачки град и Сребрно језеро. Отровала се због мајке, дуга је то прича. Пренео сам њене речи - неки су детаљи из писма.

Уз то, Чедомир је из затвора послао још једно писмо, али овог пута намењено Драгиши, њеном очуху. Поучен искуством са претходном пошиљком, Драгиша је казао поштару да врати то писмо и да му више не доноси пошиљке из затвора.